Zvezda

Стр. 360

3 В Е 3 Д А

цдаиовима инглескрг краљовског дома, неким страним владарима н најзнатнијим британским библиотскама, као н. нр. библиотеди британскога музеја, и ОксФордском универзитету. % Блакуродио иорекло. — ЈХудвиг XIV упита једном приликом, кад му се нредставио храбри швајдарски пуковник Клерк, је ли он благородпог порекла? Храбри нуковник одма одговори: „Величанство, Ноје јо имао три сина у лађи, али не умем баш насигурно казати, који је од н>их тројице био мој прадед !" Куоз ирсте. — Саксонски курфнрст Христијан II, иначе један од најправичнијих кнежева оног доба, пресудио је веома самовласно једну парниду коју је повео један виртембершки грађанин противу једног његовог дворанина и то у корист дворанина, и ако је правда била на страни грађаниновој. Професор Таубман који је увесељавао курфирста, роши се да освоти грађанина, и прообучен са корпом разних наочара у руци, стаде норед дворске капије кроз коју је курфирст сваког дана јахао. Христијан непознаде тога човека, кад про|е кроз капију са оним истим л>убимцем, већ упита старца, како му иде трговина. „Ох, доста рђаво", жаљаше се преобучени. „Пређе, кад је још било правде у земљи, људи су нотребовали наочаре, али сада, кад висока господа гледају кроз ирсте и најгорим иеваљалцима, од тада нисам више срећан са продајом." ТТри томе баци један крвнички поглед на дворанина. Христијан. тада познаде добро да је тај стари продавац наочара љегова дворска будала, али његово су га речи толико дариуле, да јо поново предузео парницу, и дао грађанину љегово право.

нладика сен полски, требало је да од речи до речи поиовите оно пгго вам је распеће одговорило," Црнзнат је Факат да је Госпођа, кћи краљева, играјући се са једном својом даднл^ом, аагледала се у њепу руку, и пошто јој је избројала прсте, рскла и)нена1;ено: „Како! зар и ви имате пет пр стију као и ја?" И поново изброја прсте да бн се уверила. Дикло јс говорио не :шам о коме ниткову који се обогатио: „Пљују му у лице бришу га ногом а он благодари." Један је човек тридесет година проводио своје вече])и код госпо1;е... Кад му је умрла жена, цео свет је мислио да ће узети своју давнашњу познаницу, и наговарали су га на то. Он одби: „Не знам, рече, где бих онда проводио своје вечери." Госпођа де Тенсен, са благим понашањем била је жена без икаквих обзира, и готова на све. у буквалном смислу речи, Једнога дана хвалпла се њена благост. „Да, рече ноп Трабле, ако јој је у интересу да вас отрује, она ће изабрати најслађи отров." Г ... пошто је прочитао писмо Светога Јеремије у коме са највећом енергијом свегац слика силину својих страсти, рече: „Више му завидим на јачини његових кушања, но што се плашим његовога лајања."

МЗ ШАНФОРОВИХ КАРАКТБРА И А Н Е Г Д 0 Т А Данас, 15 марта 1782, говорио је Г. де учинио сам једно добро и доста ретко дело. Утешио сам једнога човека који је ваљан, пун врлина богат, са сто хиљада ливара ренте, са врло великим именом, који има много духа, који је потпуно здрав, — а ја сам сиромах, незнатан н болестан Познат је Фанатичан говор који је долски владика држао пред краљем у корист поновног гонења протестаната. Он је говорио у име све штенства Владика сен-полски запита га заштоје гово])ио у име свештенства, не питајући за савет и мишљење никога. - „Ја сам се обратио за савет моме распећу." — „У том случају, одговори Садржај: „Не куни ме. . /' (иесма). — „Бомба или динс Хајнрих Хајне и (наставак). — „0 Позоришту '. — „Занимљивост\

Некога осећајног младића ко.ји је у л>убав уносио честнтосги, исмејавали су развратници, смејући се његовом сентименталном држању. Он им одговори наивно: „Је ли моја кривица, ако више волим жене које волим него жене које не волим?" КЊИЖЕВНИ ОГЛАС

Изашла је из штампе књига ЛУТАЈУЋБ Д У Ш Е нгиповеткд за поуку Намењсно задругарству од Велислава Јањића економа Величина јој је 8 Ч | 4 шт. табака а цена је 80 и. дин.

ит" — „0, јесенске дуге ноЛи ..—• „Где аоморанџе зру" (наставак). \ и . — п Из Шанфорових карактера и ане%дота и .

В ласник ; Ст. М. В вселиновић.

— П арна. Р адикална Ш тамнагша

Угкд.: Ј. М. Вксклиновић