Zvezda

Оп'. 384

3 В Е 3 Д А

В рој 48

да п (ши тамо исти хајир г.идсли од Вас, Госиодипо, као и ми овдс. А сад у иозоришпу арсну стуиа друга сна'га. Микад ја лисам био срсћнијс рукс у Овојој тврдњи 11ого данас! Таман вам ја разлажем носвс орђиналан мстод паше јодинствсно Управс, а она са јсдним пајјачим поткреп.љеВ>бм — па нрсд нас. Да би потпупо цублику уворили колико ја имам ираво овако говорећи, дали су пам овај комад „ ЧетиЈш вигеза ". Иисам пи сумљао да њсн Усуд уноси у своје комбинацијо толико малицијозпости, то да навсде Уираву да она сама изађе на пијацу и закликће : „Ко шта ради на гла-ви му се види А ово је лудо, Боасе.Господс! није да јелудо, нсго вам се лепо но да описати! Ми смо целе представе само бацалп очи те па једпу, те на другу ложу и гледали: кога 1 јомо почсти прво да везујемо ? ЈЈа како со то „ток код иас изиграва! Да иидито.те браде, иа та одела, иа она полу-нагарављепа лица, која треба да иредстављају црпце ! „Сад ми падо на ум оиа нрпча „ЈгаД онога из јамо вадише - „Ло му лнца црпо по бијело," МоЈКда су то они људи? Ко зпа? од нашс Унраве молсе човек све очскивати. Али што баш никако писмо очскивали то јо овај „иирамидаЛно луди" комад ! II [)0 свсга морам вам наномснути да се ово дешава пре но што је грађена Вавилонека ЈСула, дакло у доба кад су.сви људи, и ови у Србији и опи у Француској, као п 011и у Африци п ЈЈн1)ији — -само јсдаи истијсзик говорили. Е, камо сад то срстно време! Г. унравник би могао одмах проћи у Министарство Снол.ппх Послоза, а не да сс сад нод старост мучп око учоша фраицуског (јср њему само то Фали). Даклс, у та сретно доба, кад су чак и Чнфутп ио Инђнји говорили лспо фрапцуски, (а данас га њихови једпозсрци ни по Веограду пе зпају!) »кивела су чотири брата. Ппи су сс к'о браКа слагали, и сваки јо имао ио јоцну страс' да по би било конкуренције. Ирви јс био исти Кешо.т.. Само да му јо да сс бијо ! (страшно носувремои човек); други је умасно волоо жеиске („женско, жснско зверје лепо !"); тре1ш је био грозан коцкар, сошше (Ј1.и ЈЈгаИ Грба-Лаза (ире Вавилонскс Куло људи су се страстио коцкали, јер још пијс био стиореи Министар N нутрашњих дела, којн бн то забранио); а четврти вам је био древна пијапица. Тај је био па.јкориспији члан задругс у осталом. Падио нпр. нско у воду - он поппје реку п спасе утошљеника ; букне у кућн пожар — он само улстп у онај огањ онако паквашсн и одмах све погаси. На сроћу њихову, да би имали шта да раде, тадањп цар елучајно пзгуби ћерку. Кне де ! Ама па зар цар нзгубио кћср ? 11 а да, зашто ис ? Лепо, шетао сс цовек па јс испусти п изгуби. Наравно да је цар јако лселео да своју кћср нађе, ако ни због чега другог, а

оио зато што је „нађоно драже но исгубљено". Л апошто нијс било онда новина, да би могао неставшу кћср нреко огласа нозвати, то је он нослао ова чстири брата, које онет њихова мати закупе — да му ћерку пронађу и доведу. ЈЈа би и то свс било лако и красно, али је тада живио пски мађионичар, који у место да ма1)ијама одмах себе оцари и узме царицу за жеиу, пагне радити којекакве излишне опсеие, те нае задржи до три четврти на једап у Позоришту. Једаи добар део публике, раотоп.љсп нолу од милине а полу од врућине, папустио је салу. Остали смо још иас неколико да бијемо бојак са овим делијама. Јго зна како би се Јгосово паиравило да случајио цар пијс пррнашао кћср. Цар целога света, за казну, ирогопи опог маћпоничара, који пас је оволико гњавио целе ноћи, п он је јамачно иосле нас морао пегде отићи, Овај комад са патрпотском тспдепцијом (јер се у шему хоће да обеси јсдап чпфутпп који је крао државив иовце) и лепом моралиом поуком (јер се кроз њега саветуЈо младеж да се чува својих страсти) остаће у драмској литсратури као ирава Ћеле-Кула, оведоџба о интелектуалном и културпом стунњу на ком се дапае Унрава са околином налази. !Ч[>ес(а(ог. Јграјње је време да се престопички лиСтови тршу п престану примати безочпе рекламе, што пм Управа упућујс пред сваки нов комад да бн памамила публнку, бар ирви нут у Позорнште. То је носао цедостојан ма II најгорег гласила, и после овога комада свако сс може уверити где то води. Сваки лист има права мислити како хоће и доиоснтп оцене по своме пахо1)ен>у, али бар опда треба сам да се увери, да нма своје мишље1Ве, н да каже опако како ои иађс, а пе како му се наредп. Овако радити, као што су до сад с малим изузетком сви чинили, срамота је, штета је и најзад - •• пеноштепо је. •

МАТЕРИНО СРДЕ 1КЖУ11ЉЕНИ ВИСЕ1' Материно с|>це, пожртвовапо срце! Пи оно што пајвећма волимо иа свету не мрже нас толико волети, не може хиљадоструко нам љубав пратпти, чак и оида кад му иезахвалпост пјјсји , као јсдпио срцс мајчпно Снремите му хил.аду нсвол»а, а опо ћс се смешкати па све муке, само кад за свог љубимца може да трпи и нати ! ЈЈапн ХУасћепћинеп.

И материпо срце, осећа .љубомо.ру, и оио прво нита,

хоЈ

1С ли жена,

ј с драгп спи «>!има, бити достојна,

да му постаие новгрл.и на,. к',а,о ^мати.

Ј ? геу1а.-;.

Садржај: Зашто ? и (песма). — „Малероаан човек и . — „Јаддвне иесме" (аесма). •сл$,\с1'о". „Рааоцужање". — „Иозоригша хропика и . — и Материно срце". Власдик : Ст. М. Веселиновиђ , — Плгцл Радикллна Штампарија

'авакЈ.

„На-

јзлииовин