Zvezda

Број 60

3 В ЈЕ 3 Д А

Стр. 475

Нијеси л' ми ти и дала криЛа ? А под крила пјесмицу савила: Да је вијем небу над облаке, Да је гријем на сунчеве зраке!... И не рече л': „Док је Змаја жива Да и пјесми краја му не бива ? !. . . „Воља твоја! - иа нек тако б} т де: „Нек и одсле твоје гусле гуде . . . „А уз гусле грло т' попи.јева, „Да се у све српске краје чу.је: „„Бог богује — Дели - Змај змајује!"". . . Рече вила. Ево и ја вељу: Амин Боже, Испуни му жељу!!! У Виограду 12. јуна 1899. Милован Т. Јанковић. 0 ПРОСЛАВИ ПЕДЕСЕТОГОДИШЊИДЕ КЊИЖЕВНОГ РАДА ЈОВАНА ЈОВАНОВШ - ЗМАЈА СРПСКОГА ПЕСНИКА Прецени се здато сребром и сребро му вредносг нобн. Помрачаше људи сунце, име супна месец доби. Замијенн вече јутро и красота јутра иану, Име дана даше ноћн, име ноћн даше дану! Карактере светле, чисте, обавише таме велом, А велика сдавиа дела, заменнше мањим делом. Ком заслуге венце илету, венаца га тијох лише. Коме дела венце крате, вепцима га окитнше! Страшпе грехе људи чиие, до'ће доба да се кају; Али таки греси вељи иикоме се пе праштају. Залуд светлост супца споре и светлост му зову тамом, Узалуд га хладпим зову, кад пламоним пламти нламом! И узаман код њих сребро од злата је цене већс, А последњи залуду се на првога место меће. И замап се пезаслужну, незасдужои венац даје Када му се дела знају н моћ њина колнка је. Не гледећи људску злобу, правда дели како треба; А зар пакост људска можо да је у том поколоба? Великанн нреживљују сувремеие, иа и оне Што за њнма на свет дођу, поколења, милионе! А потомство с хвалом, ноштом имеиа се њиног сећа, Јер делима њиним вељим биће слава рода већа. 0, пјесниче миогознаин, о, нјссниче великане, 0, старипо седих власи! што прослављаш срећне дане. 0, геније ведеуме, благо роду у ком ниче Влаго теби који славиш, славу такву слављениче! Ко да твојој ума моћи не одаје с нравом хвале, И звуцима твоје лире, коју су ти музе дале, И нлодима твоје жетве, нола века што их збира II песмама твојпм красним пз песничког твога вира?

Тог бисерног низа красног, што дивотним сјајем сјаји, Садашњост се њиме дичи, још више ће нараштаји ! Духовнијем слатким нићем, нагмјб си душе младб И Српчета пема једног да и41ена твог не знаде. Песмом твојом успавЉује мајка чедо своје мило^ Песмом твојом успавано на мајчино засг!е крило. Несма твоја снагу јача, бранилаца дома, рода, Песмом твојом браћи збориш : да крв братсва није вода! Песма твоја благороди и ледена срца крави Она тужну тугу блажи, бону срцу мелем прави. Песма твоја све уздиже, пгго је часно* нгго је свето, Све нрезире и нроклиње, што је срамио, што је клсто. Песма твоја страшно шиба гнусии порок људи, жена» И продане душе куне за зла роду учињена ! Песме твоје роду мплу дар су красни, скуноцени, Садашњост се теби клања, иотомство ће твојој сени ! Благо теби коме живу захвалници вепце плету, Јер њивљења књиге њивс навршаваш недесету, И свршаваш дивну зграду, пола века што је зида, Што ће с висом небу дизат' ко вјечита иирамида! Два народа једнс крви, велнчају дан ти славе И славља ти венац сплећу око твоје седе главе, Два народа у завади, што их несмом твојол брати, Два народа тако братска, браћа Срби и Хрвати ! А ја блажеп што сад могу, с хиљадама српских сипа, С хиљадама младих сиага, што се зову : омладина Да честитам славу такву п поздравим с наших страиа, Слављеника тако ретка и генија Вогом дана! Београд Јов. Маговчеви!..

ОПСКУРАБТИМА (1866.)

Можете ли кратит' јели, Да не диже стабло своје, Можете ли и снег бели Начинити црне боје ! Де. забрант'е славуј птици, Да песмице не извија! Заповед'те жалосници Ружи, да се не развија! Растерајте, ако ј' моћи, Љуте муње кад захоре ! Забраните црној ноћи, Да не роди светле зоре ! Диж'те кнуте, диж'те биче, И упните кратке силе, Нриморајте орловиће Да не лете, већ да миле!