Zvezda

ЈЗРОЈ 02

БЕОГРАД, НЕДЕЉА 20 ЈУНА 1899

ГОД. III

и л л :! и прктплату трква слати: четвртком и недељом ИНШ ■■ Ж Стеви М. ВеселиндвиКу ^ ароф. Богословије

ЗВЕЗДД

ЦКНА; Г1 Ши II НЕИЛАИЕНА ПИОМА за 1 мкскц I динаг 1^ЈР ЈрИШ пј?имају се ијш 1 круна _ _ ■*" Рукописи не враћају се. Иреталату иримају све П О Р О Д И Ч Н И Л И С Т аоште у Србиуџ и ^ уподпиштво се иалази; инострапству Енежев Споменик бр. 9, КРОЈ 1П НР. ДИН. « БРОЈ 1Г> НР. ДИН.

АЛА ИМ АШI... ИЗ ПЈЕСАМА: , ; АШИКЈШЈА" Ала имаш чарне очи, Чарне очи, атешлнје, ') Влаго оном ко на њином Огњеном се жару грије! Ала имаш алт'н — чело, Алт'н чело, варак лице, Благо оном, коме сви^е Зора с твоје јагодице! Ала имаш медне усне, Медне усне, шекерлије Ој срећан је јунак онај, Кому пружаш шевтелије 2 /! Ала имаш сгаса вита, К'о кошута и:$ иланине, Благо оном, којему се У наручје топло нине! Ала имаш свилне власи, Зул -золуФе ибришима :| ), Благо момку, којему се Мијешају с брковима! Све, што имаш, све те реси, Урнеком те Аллах створи, у \л' наЈЈвепше ликује ти Крмзи 4 ) јелек сличан зори, М под њиме, аман ханум! г ') Два голуба, татли џанум! 6 ) Цариград у јунију 1899. Осман А Ђинић. I) атешли ватрен, 2) шевтелија - бросква, у иренешеном емислу нољубац, .4) ибришим свилсн конац, 4) крмви — рујан, ||умен, 5) аман ханум аман госпођо, 6) татли џкнум слатка душо,

СВЕКРВА - СЛИКА и:{ СЕОСКОГ ЖИВОТА — Јанко М. Веселиновић (нАСТАВАК) IX У свему човек у живогу крпи и натеже, само у једном не може. То је у љубави Гу крпеж не помаже. Што неко рекао, ЈБубав ти је као и огле дало: кад једном напрсне више га не окрпи. Нема више мајстора који ће га оправити . . . У Нериној се души заметнула клица љубоморе, па је сваким даном захватала све више корена. Заман се он кад и кад трудио да је иш чупа, она је, као оно трава зубача, пуштала корен све дубЈве и дубље, док му сву душу није отровала. Бивало је дана кад се, без икаква узрока, нигде скрасити није могао. Тада, не само нгго није ништа радио, него је бегао од куНе и јурио по потесима и њивама као бесомучан. Сав свет беше му црн; у души је носио пакао који га је сагоревао; но ваздуги дан није осе^ао ни глади ни умора. Долазило му је на је ишао као пребијен, једва је тело носио. Глава му клоне, рибићи се на лицу опусте а очи иомутс, иа изгледа као да је месецима боловао у постсјби. А ретко, ретко кад да му се око заејало, да му се усне развукле у осмејак, то беше ретко као и ведики год. И то га иостари. Чело му се иоче набираги у ситне али нриметне боре; више није гледао оним ведрим, детинским ногледом, него погледом човека кога је пекла и кувала мука и невоља, или погледом невоЈћника који је ни крив ни дужан дуго тамновао И како он носта такав и у кући се све промени Неста оног веселог Керетања око огњишта, престаше оне слатке приче и загонетке, замреше они ведри осмеси као што кошница замире. А ником није ни било до гога кад њега виде какак је. Кад и кад упитала би га Нера: — Шта је теби, рано ?