Zvezda

С тр. 504

3 В Е

3 Д А

скага иарода толико јо цаузета ириуготонл.аиањом за рат, да им на унутрашња прообразокања н<Ј* достајо пи снаго ни орестава. .Тер сваки парод можо да развије само одређену количииу еноргије, рада, пажње, мишљења; ни глава, ин срдо, ни руке но нростављају неисцрнним из1!ор рада; и ако су сви они, ако јо и глава и срцо и руко онторећони јодиим радом, оида шта остаје за други? Народу но остаје времена да мнсли на упутрашње ироображавање, ни да се тиме занима, нитн има чиме да их изводи, јор сва сдободна срејјјјјзтва иду иа иринрему за рат. Замислито. само кад би со сва маса споргије и новаца, која се оад харчи на иаоружање, утрошила на уиутрашње роФорме, како би ми брзо коракнули наиред. Садашње стањо овронских народа ненормално је: то је јасно за сваког. Мало је речено ненормално, — то је нека фантасмогорија, сан на .јави, кошмар. Културни народи заглавили су се изме1)у Сциле и Харидбе: ме1ју нросјаштво и богаство, иеродицу и сувиШну производњу. Неродица, застој и индустрија прете народу разорењем н ако доносе користи појединим индустријалцима, дајући им могућносТј да продаду производе ио добру цену; берићот, напрегнута производња уиропашћује индустри.јалце, нонижавајући цене, а то се ипак рефлектује на народу, „како коме ал кусоме увек нреседа".... Ккономска историја садашње .Европе,-, своди се на нецрестани прелазак од кризе ка благостању и обратио. Криза нема сад таквих последица као у средњем веку, ипр. кад су се за време неродице надували од глади, јели мпшеве и гуштерове и у крајњој нужди и човечје месо, Садашња производња опоравља се релативно лако од кризе и васпоставља благостање, али то благостање још се није довољно ни учврстило а већ се појављује привиђење сувишне производње и наступа опет криза. Сакатост тога стања заоштрава се непрестано према томе, како се нове државо џојављују на ме|ународном пијацу. Нред нашим очима је никла на овај начин Америка, Аустралија, Индија, Аргентиип; оне претрнавају свет житом, месом, вупом, — а свет брекће и јежи се: то је рад! упропашћење од сувишка богаства. Ното још није крај; садашња производња може се удвостручити, утростручити, учетворостручити. Крила су јо.ј јака, лет безграничан, али она је прикована за земљу јаким лапцима, противуречностима садашн.ег капиталистичког уре1)ен>а. И могућност остаје могућност; цивилизовани свет може да иде даље од сумњивог и несталног благостан.а, јер најмање увећавање производње изазива кризу, крахове, штрајкове код газдинства, црокидање рада у фабрикама итд. Да пема тога сумњивог благостаи.а могло би со јопг и сад и при овакој садашњој висини културе заменити иесумњивим богаством. Али како да се изађе из тог страшног стан.а? Реформом унутарњих и међународпих односа .у духу солидарности. Не треба да буде супротности интереса код иредузимача и радоника, не треба да будо супарнпштва ни меЈ)у појединим индустријалцима, ни међу народима. (наставићв се) Садржај : Иа „Јееењш ноКн" (иесма). - „Овекрва" ..Дрцштвена хроника". — „Рааоружање" (наегавак). — ..1тњижееност" Власник и заотуц. угед. : Ст. М. Веоелино

књи жввност Питање о једној заоставштини. „Искра а (11. бр.) донела је слику Ђуре Јанковића, срнског песника., и у истом броју једпу белешку у којој уредништво наводи, како су извеспи радови 'јјурпнн разнети, покрадени, дати на чнтање иа невраћони, једпом речи — нема их. Данас со знају само њихова имена. ,На крају то белешке има овај став : „Руконис од три песме: Веров'о сам, Љубио сам, Надо сам се предао је (песник) своме сострићу Арси Милеиковићу, који је тај рукопис дао г, Сими Аврамовићу, кад је тражио да ношто нишо о Т>ури. Том нриликом дао му је и рукоиис нревода драме Лечпти Јцл<г\ Пошто сс нсдавпо говорило о намери Сри. Кн.пжевне Задруге да изда једиу антологију наших старијих несника, питање о књижевпој заоставштини иок. Јанковића не би трсбало да остане на овој белешци „Искриној", а то у толико мање, што у тој антологији Ђура Јанковић не би заузео иајнеугледније место. Њсгове радове пе би требало да поједо номрчипа, у толико мање, што се, ето, зна у кога су иоиајбоље и.огове песмо. Г. Сима Аврамовић који, такође, пише стихове не би требао да ионесе и тај грех на својој души, в.ећ да оне три песме, као и помепуту драму, ако их није већ употребио, врати, и то или ономо (г. Арсн) од кога нх јо и узео, или Сри. Књнжевној Задрузи. К.о ту|е поштује, и Други ће његово поштовати. Ово нсколико речи наиисао сам да со, као Турин знанац, одужим његовој успомени. Л. Д.

Администрација „Ввезде" моли еве евоје дужнике, да дугујуће еуме на име претнлате до краја овога меееда што нре иошаљу, јер ће у противном елучају бити принуђена, да од 1 јула т. г. обустави лиет евакоме, који до тога дана не би евој дуг измирио. У исто време моле се претплатници „Ввезде", којима рок претплати истиче крајем овога месеца, да претплату за наетупајуће тромееечје што пре обнове. (наставак). — „Хајиеова и (аесма). — ,.Јеленип муж и (наставак). — „Од адмипистрацпје и . [шћ. — Парна Радикална Штамиарија —