Zvezda

С тр. 5^6

3 В Е 3 Д А

Број 67

али непрекитан прогрес човечанства ка оној мети, којом се тежи да се патље, непрпродпости и дисхармоније у њему сведу на тттшт. Рад и здравље су основа живота и срећа човечанства, вели д-р Флери. С 1'уског. —■ЗАНИМ^/БИВЕ СИТНИЦЕ Педесвт година наврпшдо се у овој години од постанка чу.вене драме „Госпође с камелијама" од Александра Димо млађег. На тој драми зарадно је Дима г»реко милијун динара; али ни један писац није се борио са толико тешкоћз, док је успео, да му се драма у иозориштама приказује. Прво изЈање „Госнођа у камелијама" било је у в.ду новеле. Другп један иисац повушао је да је драмат.иие, али му нокушај није иснао за руком. што Диму наљути те за осам дана папише сазању драму. Оцу његовом Ллексаидру Дими старијем, тако се допала та драма кад му је син беше прочитао, да је плакао од узбуђења и загрливши сина закупе га да му }ступи драму ради нредстављања у нозор ппту. коме старији Дима беше управник., Али су новериоии сметали Дими сину да учипи оцу по вољи, него се обрати позориштима 0-ал1:е и витнаве понудивши им драму на нродају, што ови одбију. Најзад се смилује једно од мањих позоришта и прими комад, али га одмах баци у своју архиву. Дима употреби тада стари лек: да заинтересује знамените глумице за насловну улогу на ни у томе није имао среће, те му драму врате с примедбом да никако није за нозорницу. Кад је то иозориште добило новог управника, Дима оиет поднесе свпју драму али иа прво.ј ироби изјави чувена глумица Форгељ да јој се не донада улога Маргерите Готје и неће да је игра. Тада понуде госнођу Дош, једну од најзнаменитијих глумица у то добл, к ја је ценила Димов дар, и она се прими да иажљиво нроучи насловну улогу, али пре нрве нредсг;.ве цензу])а забрани давање комада, Две године носле тога, кад је де Мории постао минисгром просвете, буде дозвољено нредстављање „Госпође с камслијама" у позоришту \ ош1еуН1е, где је одмах прве представе драма полгњела огромаи уснех и прокрчила себи нут на све светске позорнице. Првобитни људски стапови. — Доста је вероватностн у томе, да је, за време нрвога нреласка свога из зоолошког периода, нрви човек живео на дрвету, као животиња, која се пуза по дрвету, правбћи тамо себи стан слично најсродниЈим му ирвпм људима других родова и породица. Фридрих Енгелс допушта овај начин живота за цео први нериод дикл.аштва у човечанству, за период, који је окарактерисан готово искључно биљном раном и свршава се епохом, кад је човек почео унотребљавати за храну рибе и друге животиње, које живе у води, а такође се упознао и с употребом ватре. Но с иогледом на то, што је дрвећебило склониште иредака човекових, тешко је рећи, у колико се може хкему дати назив човека не само у чистозоолошком смислу, но и као бићу, које нредставља зачетке даљега развића. Путници новога времена, често су сретали групе људи, с нижом културом, где живе привремено по дрвећу, али имају и друкчија станишта. Становници Тасманије живели су са својим породицама у дупљама великих дрва, али су у исто време умели правити и колибе, истина, врло жалосне. Малајци, становници на бреговима Замбезе, Бати-на Суматри, илемена Меланеска и идемена Јужне Ин-

дије нраве себи склоиишта с разним циљевима; али су такође добро нознати са гр&ђевинарством и саме њихове грађевине сведоче, да им је техника довољно развијена. Прва станишта нису тражила никакве особите технике. „Дивл.аци на Андаманским острвима — пише Тајлор — иду на морску обалу и тамо, под каквом стеном, која би их штитила од ветра, изрију себи лежиште у иеску. У иећинама исиод стена скривали су се и стари дивљаци Евроие. Пећине су готове куће, како зверињу тако и човеку/' И нрвобитни је човек конао себи јаму у земљи и насељавао се у нећинама, бираЈући оне, које су суве, и где се мање могао сусрести са многобројним и силним својим супарницима — дивљим зверовима. Касније он је ироширио иећине и ночео их прилагођавати уметнички за свој живот. Сеоске куЛе у Индији. Села у Индији су неједнака но изгледу и карактеру. У понеким крајевима су ограђена ровом и повеликим зидоМ, тако, да свако село личи на малу тврђавицу; у другим крајевима те ограде служе само за. затварање стоке; али има села и без сваке ограде. Сеоска кућа у сваком крају Индије има засебан тиц и начин грађења куће одређује се е погледом на месни климат. Индустанске куће граде се од исушена ћерпича, или просто од глине; оне су ггросторне, ,али нису тако лепе као у Беигалији. — На Хаитским брдима и западно од њих праве се куће са ниским зидом а високим, заоштрљеним кровом; стреха се спушта скоро до земљу; свака је кућа оико.вена џбуњем и дрвећем и тоне у зелеи. Краставци, диње и хиљаде бујних би.вака иокривају дом густом коиреном. — На источном је крају клима другојачија; тамо но неколико месеци не бива ни капље кише, с тога Се ту граде домови од камена, са терасом место крова. На другом крају оваква кућа не би издржала ни један пљусак, овде су добре да заштите од ватрених зрака сунчаиих. Ту су куће високе свега метар и ио (с кровом) и више личе на развалине, на гомилу ђубрета, на мравињак, него на човеково станиште. — У јужном крају нолуострва материјал је за грађење исти, али је, израда много чпстнја. Куће покривају широким црвеним и белим хоризанталним кровом. Те отворене боје дају кућама весео и допадљив изглед. Туди, стаиовници такозваних Плавих иланина живе врло бедно. Њихове колибе имају обпчно 2 хвата у дужину, четири аршина у ширипу, хват у висину; месго врата и прозора имају квадратне отворе, који служе како за осветљавање и нроветравање куће, тако — и за излазак домаћима. Европљанину би незгодно било живити у таком иростору и тако уређеном, али Индуси не осећају се- због тога ни мало незгодно. То је донекле и иојамно, пошто Иидус проводи скоро сав живот ваи куће, а враћа се тек онда, кад наступе мочарна времена, кад он скоро све време проводи у сну, или у у чучању. — У Мизору села имају још жалоснији изглед. У опште у свима мочарним нокрајинама куће се покривају трском, сламом, палмовим лишћем; у крајевима пак сувим — а то је у јужиом крају Декана и иа Карнатском врелу — кровови су од ћерпича и камена. — У најсевернијим иокрајинама Индустапа куће се граде од јаког кедровога дрвета, и то, на три спрата. Први сират служи за станиште стоци, други — за житнице и оставу ствари, трећи — за породицу домаћинову. Овај носледњи спрат је окружен галеријом. Обпчно свака сеоска кућа има свој врт, који је ограђен живом оградом, или иначе.

Садржај: „Бег Али-Ђег и Ајка Атлагића, из књиге о љубави с< ( аесма). „Учитељ књчжевноо,ти и . — Наслада, А. С. Пушкин^ (иесма) „Јеленин муж и (наставак) — „Рад и здравље-- „Занимљиве ситнице и . —

ВлАСНИК И ЗАСТУП. уред. : Ст. М. В е СЕЛИНОВНК , ШтАМПАРИЈА СвЕТОЗАРА НпКОЛИЋА Ов. В е Н . Б р . 2.