Zvezda

Стр. 542

3 В Е

3 Д А

Б рој 68

то да разумеју: они мисле да није доиуштен развод речи. Има људи који не црвене када нанишу: вековно дрвеИе, мелоднчни гласови. Вековно није ружно, ставите га са другим субстантивом: вековна маховина, вековне градине, и т.д. видите, то се добро слаже. У кратко, енитет треба да буде љубазнида субстантива, никада његова венчана жена. Између речи треба да су пролазне везе, никада вечити брак. У томе се разликује оригиналан писац од осталих. — Питали ме дали мислим да је Ла Фонтенов морал опасан? исто као *да ме питају да ли је папула од крина или сецкан јасмин у сосу добар за стомак. Ла Фонтен је, као ијасмин, створен да се удише; они миришу; они се не једу. — Сенека: „Слава иде увек садаром (упЧиз) комеје она сенка." Само, као сенка тела, према положају сунца, час иде пред њим, час за њим." — Када се хоће да славуји лепо певају, тада им исконају очи. Када Бог хоће да има велике песнике, он изабере двојицу или тројицу којима пошаље велике болове. — Подне, то је критични час дана; тридесет година, то је критично доба женино; ире нодне ви не можете тврдити да ли ће дан бити леп, пре тридесете године ви не можете рећи да ли ће жена бити поштена. — Иајсувља срца јесу и најзапаљивија. — Има дана када све што ми се деси, изгледа ми на нешто што се већ десило, када све што радим, замишљам да сам одавна радио, у другом животу у другоме сну, са истим стицајем различитих околности. Извесна наглашавања извесних речи буде у мени идеју нечега што сам већ чуо; извесне боје или асоцијације боја, идеју нечега што сам већ пидео. Како је све то тешко рећи што осећам! — Нека дело буде књнжевно, а нека се но види рука књижевникова. — Чудна ствар: Кад год се нађем норед каквог рђаво изказанога осећаја, претеранога или лажнога, осетим како ноцрвеним и затрепћем као да лажем. — Како су све слике битака глуне! Војници треба да су сноредни, а пејзаж да заузме цело место; битка, то је шума, јаруга, улица, или кунушњак са димом. — Нерви: ни убеђења, ни мишљења, ни ндеја, нерви. Тиме он суди. Има дана када његови нерви имају здравога разума. — Дани тако дуги, а године тако кратке. — Има л>уди који ништа не виде, који могу свуда ићи без икаквих утисака. Дивна је реч К...а, који је дошао из Аустралије, и, упитан каква изгледа земл>а, какви су обичаји, и који непрестано говори: „Погодите колико кромпира?" — Када старе, велике уметнике, освајаче народа и срдаца, врло лене жене, све триумФаторе, обузима нека чама, меланхолија захода коју ћу иричати једнога дана. — Записујем белешку прелазећи преко тако болног, тако смешног признања госпође Ролан њеном старом мужу, признања скроз поштене страсти нрема Бизоу. Бол старчев, свиреи неспоразум, живот разорен за навек. И закључак Сент Бевов: „Зар није бол>е било да превари свога мужа, а да му не каже." Ја ту осећам другу ствар, несвесну освету женину, која, остајући поштена, чини теш-

ку жртву, и која хоће да стари муж,. нрепрека њеној срећи, пати са њоме. — Историја: живот народа. Воман: живот људи. — Ни весео, ни тужан, увек под утигцима; одблесак времена и живота. — Да се забележи: Туга, занреиашћеност мога сина К0 Ј И Ј е ушао у филозофију и чита књиге Шопенхауера, Хамтмана, Стјуарта Миља, Спенсера. Ужасавање и одвратност нрема животу; докгрина суморна, проФесор очајан, разговори тужни. Тим дечацима указује се бескорисност свега и нрождире их. Нровео сам вече да оживим, да разонодим мога сина; и нреко вол>е, ја сам се сам загрејао. Целе ноћи мислио сам о томе. Да ли је добро упознати их са тиме тако нагло? Зар не би бол.е било да се и даље лажу, оставити животу нека их он лиши илузија, да однесе једну но једиу декорацију? — Равдушни: нема их. — Какав је антисептик, ирониЈа! — Човек и жена, дуелизам. И л>убав траје дотле докле нема побеђенога; док једно од њих не каже своју реч, докле књига има и једну занимљиву и важну страну, док су човеч или жена повучени телом или духом. — Свака истина, чим јој се да Формула, губи од своје потпуности, и нагиње ка лажи. — Како се нретерује у свету: сваки болесник, умреће; сваки човек кога не познају, зликовац је. — Оно што се каже, оно што се мисли, и оно шта се пише: три изгледа из тога Факта. Кажем : Госиођа .... је блудница. Део Париз био је. са њоме. Мислим: Камо доказа томе што сам казао, у ово. доба торокања, општега и ненрестанога оговарања. Када имам да пишем о истој госпођи у нисму или у чланку: Жена красна, интелигентна и добра, најчеститије сворење на свету. И ја не д жим себе за лажљивца! — „Ретко се један дух усуђује да буде оно што је".. дивна истина и стих. Погодите ко је то казао: Боало.. — Дар, дар то је живот, нагомолан интензиван живот. И у колико се живот еиушта, емањује се дар, сноеобност за осећање, енага изражавања. — Ренан, перипатетичар живота. — Људи старе, али не зру. — Њен први љубавник. Дала се на једном ђачком: чају, дала се глуно, тужно, да не би изгледала целомудрена, дала се не усудивши се рећи да је чиста девојка. — Шта је најстрашније у животу? Велика срећа. С.

ЗАНИМЛБИВЕ СИТНИЦЕ НесреЛни дани у Римљана. Римљани су имали у свои календару много несрећних дана, кад је се рад било приватни, било друштвеии, забрањивао. У ту врсту рачунало се ире свега оних 36 дана, што долажаху за календама, нонама и идама, затим — дани, у које су о^гварају врата иодземна и излазе на земл>/ духови, а то су: 24. август„