Zvezda

Стр. 544

3 В Е 3 Д А

Бро.т 68

У онште, заклетва ее ематрала у Римљана као најбол,е јемство за одржање друштвених и међународних саве«а и договора. Од куда је ттв „капдидат". Ова многоупотребљавана }1сч води порекло од Ј'имл.ана и њихових прониса о чиновннцнма. Мнновници су НЛ1ХОВН, као што је нознато, постављанп и:јбо])но, после претходног познанства народа и освајан.а његове вол.е у своју корист. У дан мзбора, кандидат се јављао народном екупу у свечаном, белом оделу, које се звало: сап(1н1а 1;о^а, и од којмх речи дође и назив кандидат, путем везивања истих и одбациг.ан.а ноеледња т)>и слова. Два цвеЏд -штознџта ■ро.мана Алексардра Диме оца штамиаке се ове године на енглееком језику. Манускринт тих ромаиа својина је једног богатог Грка, Стилијоноса Аностолидеса. Како ]е он дошао до тих романа и за што их неспик није штамнао, изнеће Стилијенос у нредговору. Он их за то штампа на енглеском језику, што би р.сКп део прихода узсли наследници Димови и издавач кад би их на Фраицуском јсзику штампао. Могуће да Дима иијс штампао те романе што би му помрчили славу. ВидеИемо. II:: (шоришпог с-вита. Приликом кад се претресало питање о душевном стању глумаца у игри, причао је знамавити Француски адвокат Кремије ово : „Кад сам још као млад аднокат у Ниму био, до1>е. мој пријатељ, знамеиити Ј лумац ТоЈгма, да чује један мој говор у суду. Носле говора ја сам се купао у зноју, те ме Толма зачуђеђо уиита. да ли је моје узбуђење истииито? Одгог.орих му: Ни то треба да знате, јер се често у таквом стању налазите. Никад, беше му одговор. — Та вал.да ми неКетс још и то доказивати, да сте потпупо не осетл.иви у жару ваше игре, која је Јвек тако страсно да занесе сву публику"? — Сасвим! Сутра 1>у вам то дсказати. Сутра даи давали су у позоришту Росинову „Андромаху". Узех ложу у нросценијуму, иродужн Кремије сг.оје нричан.е; Полма је играо Ореста, на кад као жртва Еринија до1>е у најжешће беснило, сви су гледаоДи иремрли били, тако је он природно и заносно играо. Али за све то време Толма ми јс добацивао у ложу којекакве шу.те, што ми је потнуно доказало, да у њега није било ни мало оне узбуђености, коју је код гледаоца својом игром произвео. Такав и треба да је глумац, рече ми после иреставе, јер тита би било од пас кад би и еами осећали оно што играмо, кад бих ја као Орест у истини осећао како ми змијс око г.таве нолацају својим језицима, или кад бих у истини иостао л.убоморап као Отело ? Брзо би ми онда свршавали своју каријеру. — Кремије је био интиман и са знаменитом глумицом Рошел. Један нут јој он нретстави некаквог екунштинског носланика, који је одмах стаде узносити: како сте дивни јуче били! 1>и сте заиста 1;снијс! Али и драма је чудесна, нарочито онај узвик у њој : Нска умре! — Кад се носланик уклонио, Рошел унита Кремија: што је овај окунио једнако: нека умре, нека умреУ! Шта је хтео с тиме да

каже? — Па то је узвик етарога Хорација, одговорио јој он, кад му јаве, да му је спн жив. — У коме чину то бива? — Па зар ви иисте читали комад, у коме стс синоћ онако славно играли? — Ја сам читала само моју улогу, одговори Рошел смејући се.

ИСКРИЦЕ ДУХА Шта је циљ животу? — Срећа. А средетво ка њој? — Слобода. Петефн.

Милоерђс је најлеиши украе жене. Историја није ласкават;, већ сведок.

Шилер. Волтвр.

ОДГОЈВОРИ УРЕДНИШТВА Госшо/ји Д. Ч. у В. — Ако сто и пи таколепи као што еу вам стихови лепи онда се не Сојте да 1.е вам муж бити љубоморан. Г. Д. у А. — Хвала на лепој пажљи. Г.и сте врло .т.уЛаз■ н млад човек, али н^м нод насловом „путничка нисма" но шал.ите механск« јеловнике. Обећавате нам благонаклоно писати и о својим љубавним оппајањума. Ако сте на то опбил.но решени, онда је бол.е дћ продужите са јеловнидима. Г. Т. у К. — 15и ете у вашем путонису врло оштроумно уочили како је друм прашљив, а трава велепа, па чак и да се човек на врукини аноји и осеЈ.а се непријатно кад се с пуним стомаком труцка на колима. Ми вам се дивимо, али жалимо што јетатако Финаопа жан.а изнео г. II. Тодоровић у својим роаанима много нре вае. Ако би сте опет путујући уочили рецимо како овца уме да блеји, или тако што ретко и занимљиво, аанишите и оставите за иду1.а покоЉењч, али намане шмл.ите. Гое,ао1јпцн Н. Н. — Ви нам послае; е стихово о сааљеној аесми и тугујете аа н.ом. Ми бисмо се рздовали да вам је изгорела и ова што је нама ноеласте.. Г -1/1цн //. </'. опда. —- 'Вол.е би било да сте исплели пар чарапа него што сте иисали ону студију о музици. Г. Љ\■ Љ. у 1'.. — Немојте нам доеа1,ивати више тим вашим љубавним изјавама Жел.а вамје да се ожените том гоепо1,ицом. Лепо, жените се, али ми овде нисмо проводаџије. ј Г . В. В. у Д. — Ви сте како нам изгледа оне „обичаје из нашег народа" студирали овде у околинни Дајмака или у каФе -шантанима. Г. К. К. у 8. — Жвлите се у својим стиховима како вам се не мили живети, како вам је живот омрзнуо клет\... Нама се онет лили живети, па вас молимо да нас нс убијате вашим етиховимз. Неснику што „пене у даџима жнГм жл« г («! а — Отидните одмах локару, на се лечите озбил.но. Жао би нам било да нам цропаднс један претплатник. Г. Г. С. у М. — Нримили смо вашу песму ,,Шта ми тишти

младу груд?

Незнамо. Сигурно сте назебли. Превите слачицу.

Г. Ф. Ш. у И. лекауу. — Шта вам је пало на ум да наговарате наше читаопе да једу што вин е шећера? Чланак пе можемо штампати, јер би сте нам еигурпо после неколико дчпа послали други V коме би сте са иетом стручношћу тврдили да ,је шећер убиствен по вдравље. Профееору В. у Б. — Зар ви мислите да вам школека сведоџба даје права да пишете студије литерарне? Како имате срца да нас мучите на овакој вру1.ини? Г-Гјнцн К. 111. глумпци, овде. — Куварице изигравате врло добро али вам не иде од руке да одигравате и улогу еписатељке. Г: П. Н., овде. — Ваша је критика гора од нриче коју приказујете- Садржај: „Пролетње елегије" (иесма)■ - „Учитељ хњижевности" (мастаеал). — „Из јесенмх но/1и и (аесма). — „Јеленнн муж" (насгавак) — „Белешке о животу од Алфонна До,[ео.„ -■ „Заннмљиве ситнице". — „Искрице духа и . — „Одговори рредништва''. ВлАСНИК ,и ЗАСТУП. УРКД. : Ст. М В е СЕЛИНОВИЋ , ШтАМПАРИ.ЈА СвЕТОЗАРА НиКОЛИЋА О б . 1 јЕН . Б р . 2.