Zvezda

Стр. 560

Број 70

Леппег". Разуме се да у еадашљем тренутку „друштва мира" [не могу а и не нретендују да иеиосредно утичу на политику европских држава. Њихова је цељ друга, њу је ирекрасио окарактеризовала баронеса фон Сутнар, аутор чувеног романа „Доле оружје" (1)1е УУаИеп ше(1ег!) Што се тиче нравог значења савеза мира , у чији састав улазе обични нриватни људи, мушкиње и женскиње, у томе ногледу постоји неки несггоразум. Мисле, да се ми спремамо да решимо постојеће нсспоразуме, да отклањамо рат, износеЈш његоке страхоте, да декретујемо опште разоружање силом ваших платонских тежња. Да смо ми заиста тако наивни, то би ; наравно, и заслужили подс.мех. Но ми не тежимо томе, ми не рачунамо да нангим личним нанорима и уговорима укаа:емо непосредан уплив на постојеће политичке односе, ми имамо у виду другог Фактора, који господари над нолитичким односима и друштвенпм уређењима — дух времена, другитвено мишЛење. У коначном резултату оно уиравља свима, чак и владама. Што је усамл.ено, пролазно, то не би имало никакве еиле; само што је концетрисано и централизовапо, то може да има чврст уплив. Ујединити, концетрисати поједиие, раштркане тежње народа и претставника народа, за мир, — то је теориски и у исто време практички смисао целог покрета.*) Главни ирактички резултат тога покрета — ме1;ународни савез у корист мира, који се састоји из парламентских радника, „међупарламентарни савез", ако се можемо тако изразити: нећина европских пармената већ има група, које су за разоружање, оне бирају делегате, који се сваке године састају на конгресу и израђују нрсдлоге, који се затим износе парламенту на суђење. Конгрес се састаје у Берну; тамо се налази сталан орган друштва мира „Вигеаи гн1;епга.1гопа1 (1о 1а рмлх" Швајцарска држава даје том бироу 1000 франака годипгње „буџет мира". Баронеса Сутнер је и тиме задово л,н&; то је бар нешто. Али ако се сравни тај „буџет мира" од 1000 Франака са војним буџетом од „ггет милиона", то... боље да то прећутимо. Такав буџет је нешто налик на жути шсћер или медени колач, које нежни родитељи дају, немирном дстету: „ево ти, немој да плачеш, мали!" ,Но на срећу ствар није у томе. Материјалне сггаге „друштава мира" за сад су нингтавне ; о њима не вреди ни говорити; али морално значсње тс ме1)ународнс организације расте из године у годину, и веК ноказује неке практичне резултате. На ггр. ломбардско и Француско дру штво мира усиели су да изравнају сукоб између Француских и италијанских раденика, којн је ггретио јаким нолитичким компликацијама. Друштва мира ггостоје сад у Француској, у Немачкој Аустрији, Белгији, Данској, Шнанији, Северо-Америчким сједињеним државама, Италији, Нидерландији, 1'умунији. Шведској, Швајцарској. У Енглеској има их 10, у ( 1'ран цуској 18, у Италији 21, и т. д. * * *

*) ГгапкС. 2ег4. 235. УАџ\а ип<1 ЕгСо1^'е (1ег Епе(1еп.чће81ге1)ип§еп у. Нег1ћа уоп 8иМиег. Садржај: „ У ао«/" ( аесма)■ — „Озбиљне научие ствари" (наста ности" (наставак) — „Разоружање". — „Занимљиве ситнице". Власник и застуи. уред. : Ст. М Веселвновић, —

И тако, у свима СФерама и у свима слојевима друнгтва избија једна иста тежња за миром и за прекидањсм немогућег садагпњег стања. Ми смо изнели кратак нацрт тога иокрета. Његова је цељ — разоружаше и замена рата ме1>ународним изборним судом. Нећемо да улазимо у појединости остварења тога задатка, нити да разматрамо разне пројектс у томе смислу, јер чак ни у „начелу" нису сви нризнали цељи проповедника мира. То је ггитање врсмена, по свој нрилици, не одвећ далеког. Између тешкоћа практичне вредности на које указују ггротивнин,и разоружагБа, најозбиљније је ово : униФормисање наоругкапе садашње војске оживело је читаве гране индустрије, које би у случају разоружања морале од један пут да ирекину свој лсивот. Многи заводи и Фабрикс затворићс се, многи радници остаће без рада и не говорећи о томе што ће маса л.уди (војници) остали без свога заггимања. Аргуменат, ако га из ближе разгледамо, нотпуно неосггован. Питање је у томе, да ли ћемо ми сматрати садапгн.е стање ствари као убитачно, несрећно за народе? Ако јс тјко , ваља га се опростити, ма и гго цену ) еких привремених и пролазних жртава. Та милијарде ће остати, само ће ићи на друге производније расходе: у ме сго војске војника, створиће сс војска учите.т.а, у место касарна школе, болнице, створиће се нове гране индустрије, и требаће нове хиљаде радних руку... У осталом то дело неће се сврнгити за један дан, чаква реФорма, као што је разорулсање, захтеваће извесно неколико година. Практичне тсшкоће свакако могу се отклонити, прпвремене и случајне иевол>е мо1'у се понравити ; само не треба заборавити, да „кад се гггума сече и иверје лети" и да таква питања, као пгтоје питање о разоружању, — вал.а решавати начелно. Што ће некакав Фабрикант Круп да иропадне, или гггто ће ггроналазач Манихлер остати на цедилу, зар је то неко зло према овоме огромноме злу, што народи трпе од принреме за рат? А зар је оиет и то тако зло, што ће нопузнути ова шги она грана техникс, нанр. ниротехника? Зато ће се човечаиству отворити пут за дал.е реФорме, и Преображаје, а то је куд и камо важиије од пиротехнике. Ко ће да почне, ко ће да узме на еебе ииицијативу разоружања? Ко је иочео, ко је узимао на се инициЈативу у иитањима о уништавап.у ронства права личног самоонредељавања, у Фабричпом законодавству итд? Тешко је то рећи. Кад извесне истине проникну у сазпање свију државника и радеиика, паучсиика и ироФана, кад то питање, што оно веле, „сазрс", иницијатор 1>е «'е наћи свакад а за њим ће да поврве и сви остали. Тако ће, без сумн.с бити и са питап.ем о разоружагву. М. Енгелхирт прквео К. ЗАНИМ^БИВЕ СИТНИЦЕ Обратно је! — Човече, ви и вагна госнођа мора да сте срећни од кад сте муж и жена! — Наггротив, ми смо били ерсћни, а сад смо муж и жегга. <к). — & * * (песма). — „Јеленип муж и (иасгавсис). — „Учитељ књижевШтАМПАРИЈА СвЕТОЗАРА ИиКОЛИКА Об. ВеН. Вр. 2.