Zvezda

отр. 606

3 В Е

3 Д А

вр. 76

КЊИЖЕВНОСТ Један нов приповедач.*) Једро, истинито, можда мало недотерана али с љубавл>у нанисана, таква је ова књига, Прчморске душе. С нриметним даром, нрожет саучешћем које и вас загрева, такав је Г. Иво Цииико, трезвен писац и честит човек, што је још важнцје. И ја не тајим задовољство, зашто бих то, с којим ово бележим данас, особито данас као што ћемо мало час видети кад објастмо то задовољство. На жалост ја осећам нотребу да одмах кажем дато није једно од обећања о којима се сваки дан иише и од којих сваки дан, наравно, не буде ништа. Он ће без сумње бити у поремећеном билансу наше литературе једно примање. Данас кад су она тако ретка, добро нам дошло. Ја ћу покушати да то нокажем, ако могу. Одрекох сс свечано тагате науке. Дођох у село .. И ту под лиснатом смоквом, код слатких цуцалица; у гудурача обчсутнм меким шушњем; у8 ладна питка врела; по морским хридинама; у ааклоници поврх жала, у оној благој присјенци, оночинуће наше младо тијело .. И ту ослушкиваћемо пјесму шуме, голети и мора. Прометнућемо се једно у друго, те даље и дал.е обаћемо сваки дио мајке нарави. Пењаћемо се но брдинама и клисуринама до скрајних граница на врх да смо ближе неба. Одатле ко соко још једном разгледаћемо свијст... И Г. Цинико разгледао је своју рођену груду која је за њега „свијет" и написао је ове топле приче које нама износе тај „свијет". Али ове нриче, ми ћемо мало час видети, имају још тедну добру страну сем те искрене топлине и сем те лепљиве љубави. А овде, ако ми се донусти скренути мало у страну, казаћу вам шта сам мислио читајући ову књигу, која, као што виднте, има и ту леиу особину да нагони човека да мисли, ако уошнте пристанете да је то нешто лепо. Ја бих могао рећи да ту љубав нисам сноменуо ради фразе, но да ње одиста има ; и она, та љубав ирема народу — нричам нам шта сам мис.'мо -- није Фарисејска, лицемерна, наша обична љубав, јер је то исто ; није љубав која се данас продаје као гас, као циц с том разликом што ни толико не вреди; тај његов патриотизам, да га назовемо том проФанисаном речју, није онај обични коректни патриогизам класа, ордена, Фондова; патриотизам плаћених људи који пишу рђаве драме и таке исте поеме, из разлога сасвим некњижевнпх, разуме се, увиђавних људи, јер су схватили да су нрошла она стара добра времсна кад је и народу требало певатн, кад је и ои могао и другоме номоћи а камо ли себи, да су нрошли лепи дани у Аранхуецу и да сада други ветрови дувају, да... Да, да, Г. Цинико је природан, поштен човек, не зна он још за те нлодове културе... Али он није ни из оне болесне, тако нервозне и тако заразне груие да је чак и хрватским књижевницима модерна те„и они воле да иојуре, готово шалшво, за финим и тајанственим загонеткама људских душа, остајући далеко својим пингуенским летом од тако деликатних и магловитих висина. Он је своју књигу иосветио онима који највише утехе и иомоћи требају и њих он воли, те паћенике с ње

*)1 уо С 1 р р 1 с о, Рптогзке с!и«е, рпроујеаН. ^ак1а(1ош рјасетот. ЈЛопЈска Ивкага и Х^гећи. 1899 Стр. 131,8' Хапцјепјепо 1с/.асппа, тибспш1та ћагпе гет1је ло је шикот оћга&јији. гиојет Нса 1оре 1 8ус паа ћгапе. Цена није 08начена.

гових страна. И задахнут том љубављу он их црта не да задовољи заголицану сујету, не као књижевни мандарин с нразним срцем и штуром главом, са животињском и људском и душом, не као тако често сретан књижевник који у својим „дјелима" нреслишава се у оном што је прочитао, не најзад Као отупели, блазирани модерни човек са живцима као падамари, с механичним срцем, који људе сматра за мариоиете, живот за комедију у којој су други глумци а он нублика... не, не тако: нека струја топлине и саучешћа веје кроз те обичне истори;е, паћеничке и љубавне. И то је један разлог што се на овој књизи заустављамо, остављајући оне друге, опште иознате они.иа који од њих живе. Али Г. Циликово оеећање, да се вратимо на књигу, не само да је искрено, топло, поштено, оно је још, и то је она друга добра страна, способно да каткад озбиљно схвати извесне нијансе жпвога,, нрави дамар живота људског, оних других људи што су мање животиње. Онје, на то сам мислио, наставио ако мање нространо не мање усисшно нови лук који је недавно и срећно почео Будисављевић. Јер стари лук, лук Лазаревићев и Јанков, онисао се. Остао је још један неделикатан посао да му се но подножју преживајући тапка и има их који га с приметни.м уснехом исто толико деликатно врше... Другим речнма, има их који држе да нпшу тачно, а оно иснада наопако; који држе да нишу лено, а оно испада обрнуто (Јер неко је једном рекао како од нриче из народног живота тражи покраЈ литерарне и Фолклористичне вредности, ја сам тражио и тражим иокрај Фолклористичне и лигера^ну. Једна нијанса у жељама од којих се друга врло ретко задовољава.) Доста јс слатко маштање гушило горку истину, доста је Лета односила мрачне усномене. . Одавно трају дане кићени јелеци и везени Фермени, одавно трају, морали су и њих једном заменити поабани гуњеви с испалим лактовима... Прошло је романтично доба сеоских Ромеа и Јулија, Паола и Францеска, Капулета и Монтегија, прошло је доба кад је свуда прижељкнвао славуј и свуда цватило цвеће, прошло је доба сабора и весеља, рујнога вина и љуте ракије, ирошло је доба, речју, наивне лирике. Дошла су нова времена где је ђаво црњи но шго се црта, нови плодови, нови јунаци, Јаге и Ричарди, али не они из драма... дошло је да тим некада „јунацима" волови из јарма од глади цр кавају или ричу у хармонији с лупом добоша... и трећи пут, да тим сада паћеницима кроз празну уџеру веје дах влажне шаше над главом и сирове земље под ногом. Дошло је... али доста, доста, искуство вели да није срека у резигнацији једне стрпл.иве животиње или каквог скентичног филосоФа; јадан је Ж1Вот у таквој срећи, и човек треба да буде особито наиван и слеп, или добро плаћен и нахрањен, па да све то не види, кад већ нема срца да осети. Г. Ципико није ни једно ни друго; он је то оставио другима. Он је имао срца да га заболи од те дисхармоније живота и идеала, да осети задах те сирове земље и да чује како лупа оно срце под исценаним и излизаним гуњем тих потиштених људи, много више људи него што су они с белом марамом и црним капутом... И сад и нама прича верно, живо онако како је, да се осећа загушљиви