Zvezda

БР . 79 3 В Е

остављао цело вече, како је играо с њом. Све јој то за треиут изађе пред очи. И гле... то он сад звони. Лакеј, нгто уђе, даде јој посетницу. Она је немарно узе, рече : „нека изволи!" и смешећи се ионово леже на диванчић,. старајући се, да се намести што заносније тако намирисана сва у таласима атлаза и меки чинака. 0 1 'УСКОГ М. М. В. ПОЗОРИШНА ХРОНИ^А Трилби драма у 4 чина, написао Жорж де Моријер. Ви се јамачно не чудите што не налазите продужење ових хроника од како је Позориште онет ироиграло. За једног обичног УресШог-а било је тушта других ствари за цосматрање, и ма да сам се спремао да се ове сезоне онако својски норазговарам с Унравом, ипак су моје очи биле окренуте на другу етрану. Међутим било Је неколико стварчица, о којима је „Иозоришна Хроника" у „Звезди" морала проговорнти. Међу ове спада и „Иозоришни „Годишњак," што је унрава нздала. да би, корсем, оправдала свој рад. Али пошто сам прегледао 01!у брошурицу, нашао сам да она не заслужује да се о њој нарочито у „Ввезди" проговори, јер но својој садржиии више личи на какав биланс „Јагодинеке Штедионице" илн ба;: „Налилулске Уадругенего на објашњење рада једне тако књижевно-уметничке установе, као шхо је Позориште. Ии речи о каквом литерарном програму, ни номена о каквом иравцу, него еами рачуни, рачуни . . . . и обећања других рачуна А то је баш оно, на што је, или због чега је, публика и викала прошле сезоне иа позоришну Управу. Толико о тој сухој елукубрацији. Затлм се нојавио једаи орђиналан комад иа иозоришној листи („На леи начии" од М. Савића), а орђиналан комад на нашој нозорницп Је толика реткост, да Је прави грех не проговорптп у једном књижевном листу о њему. На жалост, ја сам био ансолутно снречен службом („ратном"ј да ту нредсгаву видим, а други из редакцијд, да не ои кварили реда. нису хтели ништа нисати о томе. То остајс, дакле, за други цут. И најзад, по важности носледња у реду позоришних новости, долали она, но својој нротег.веносги позната, студија г. Навла НоиовиКа про®есора, у „Искри". Можда сте је и чигали? Ако нисте да вам кажем у две речи шга је: Г. Паја је писмен н разуман; он мше кад хоће да каже врло лено лепе стиари. Али овог нута је он хтео нешто друго. Г. Иаја је жудио да зашгигп неке своје рођаке, којн су доста бедну Фигуру ималп у овом нозоришном но • слу. На како се г. Иаји не приличи пнсатн по „ г Ј,нев. Лислу" духовпте чланчиће о момј моноклу и камашнама, то се он заморио нисањем једне студије, у којој су споредну улогу нмали некакви статнстички нодаци, а главни је циљ био казати: како је Одбор, који се састо/и из цигло брата рођенога г. Пајиног, одличан, и како је драматург, којијс некакав, од извесног времена врло близак. рођ >к г. Најин не може бити бољи. А Нозориште ако не ваља. то је чисто криви ца — шга мислите чија? Глумачка. Јел-те датакав суд никада нисте очекивали? Ми свн, колико нас год има, који волимо нозориште, палазили смо са свим нротпвно, т. ј. да још једино

3 Д А стр. 631

што ваља у Нозоришту (између Унраве, Одбора, глумаца, декорација, музике, гардеробе итд.) то*су глумци, истика ни они нису онакви какви треба и какви би могли да су, али су тек много бол.и но све остало у тој кући. А што је главно, оии бар чине што могу сами учинити и служе тој кући с љубављу. А г. Паји ваља знати, да није пристојно за једног отменог човека, за каквог ја њега увек држим, тако без зазора хвг.лити своју породицу, особито у Србији, где се и сувише иати од тих рођачких услуга и где ностоје нарочити надимци за извеснесебичне Фамилије... Иначе се тај човек излаже да нагази на неког, коме се таквим писањем угрожава егзистеицији, на ће тај наг. Пајино рго (рлгШа одговорити са једним рго с1ото §иа, и — имаћо нраво. Тако је и било. Г. Паји Иоповику проФесору одговорио је у једним новинама г. Л>уба Станојевић глумац, и, лсалосно је рећи, — г. .Ђуба је иобедпо. А победпојеиз простог узрока: што је говорио искрено. Само је овог иута г. Паја, сем нзгубљене битке, добио јоши извесне наговештаје, који би му били уштеђени, да је г. Паја водио чисто литерарну дискусију. Овако се нашао један §егас1о Л11с11с 1 пн креснуо н оно што се до сада еамо нисал.ком по дуварима писало. Ја у ту, тако лено завршену днскусију између проФЈСора и глумда, нећу да улазим, само ћу да подвучем, свршетак студије г. Пајине. Он, после дугог писања п штудирања завршује: како налази да штамиа није илшла ираво, Кад се сравие датуми, ова осуда штампе је врло онортуна; само, као што г. Паја велп, да критичар „Звезде" није погодио на право меетоусвојим критикама, тако њему сад „критичар" „Звезде" примећује да и он ову сведоџбу о штампи у ово време нпје исказао на иравом месту. Али ће му свакако бити од користи. „Трилби" је један врло смешан комад, толико је глун. У „Латииском кварту" (где ђаци живе) у Паризу има разних житеља. међу којима су н некаква трн Енглеза. Сва тројица су сликари, што је најбољи зпак да нмају иодједнаке укусе, па се зато и заљубе сва тројица у једну слушкињу, Трилби. Један од те три будале би је чак за жену узео, да се није ту случајно десио нека врсга маџарског циганина, Свенгали, који свнра у нијано(!) и хипнотише људе. Тај Свенгали пронађе од некуд да су „Трилбијеви непци као свод нотрдамеке цркве, а гркљан као олтар сен-еилниске цркве," и%да он I због тога има најлепши глас у Европи, иа док је он само обучи певању — може зарадити грдне наре с њом. Зато је он хионот.ипе и одведе еобом. Она три Енглеза наравно остану к'о три зевзека да се вајкају за њом. Пет година је Свенгали водио Трилби хипнотисану, но Евроии; свуд је она певала и силан новац зарадила, али о свему томе нема ни појма, јер она све то ради у сну. Најзад, јер је комад већ требао да се сврнга, натранају на њу н она три Енглеза, на ту некако одмах врло а ргоров умре и Свенгали, и Трилби доиадне једном Енглезу. Но кад несрећа хоће да се деси, њој се не може измаћи Неко некако метне иод јастук на канабе (!) некакву фото ^ граФију Свенгалијеву, коју је некаквим чудиим начином добио. Трнлби нађе ту ФОтограФију, ногледа је, хиннотишес«