Zvezda

стр, г43

Једно вече сусретоше се елучајно на једном музичком соаре-у, на који Јелена беше решила да не иде, ;ер то мужу није било по вол.м. Али у лоследњем тренутку Катплди је ухвати на тераси која је излазила на море и рече јој : — Кад ми нанослетку рекнете да ме волите — а то ћете ми рећи, будите уверенн ја Ку тад нрвн пут истински љубити, јер вам нећу веровати 1111 једну реч. — Тим боље, дато вам је на анан.е. Пећете, дакле, дангубити. — Немам ја никаква иосла. Међутим волнмдасенонесем с вама, јер имате леиу снагу. У том тренутку појави се једна сенка на вратпма и њен муж изиде на балкон. Његово лнце изгледало је у мраку неома« јбледо. Он рече Јелени тихим гласом да је чекају у салону да одсвирају један комад у четири руке, а затнм једним готово неонаженим знаком задржи Каталдија. Овога пута побледе Јелена. Али оиа је била од оних челичних створ >в<;, који умеју да се савлађују. Нервозно је скидлла своје многе гривне и укочена мотрила па балкон докле су иа клавиру превртане ноте. Мећутим одмах за тим уђе њен муж, по изгледу миранј као што га је нре неколико м нута видела, а Каталди остаде иза застора да музику слугаа. И на н.ему се није онажало нигата. Сад је Јелена тражила да нрозбори неколико речи с н.им на само, ногато је врло рђаво комад одсвирала, а аплауз јога трајао. Она га заустави у једном углу и сва бледа у лицу уиита га сухим гласом: — Шта је било ? — Пегато врло чудновато. Молио ме је да вас оставим на миру. Исто овако мирно као гато вам говорим иистим речима. То је једна најнростија ствар на свету, која није још нилом надала на ум и на коју човек не зна шта да одговори. Међу тим муж јој не рече ни једне речи, ни на иутем, ни за цело време докле се она иамерно нолако свлачила. Тек кад је био погаао на неколико часова као и обично да ради, заустави га она на вратима, узе га за руке и чврсто му се загледа у лице. — Јога сам увек твоја Јелена! Знага ли то? Он ноцрвене и побледе и стојагае иред њом оборене главе. На једаниут јој обви руке око врата н стаде плакати као неко дете. Плакао је од л.убави п стида, од гнева и љубоморе. Нлакао је, гато је морао сам да је с голим раменима. с голим плећима, води на игранке, он, који би пре сваком оналио шамар ко би у проласку рекао: — Како је лепа! којн би убио свакога ко би иокугаао да само једним нрстом подигне вео, који јој јс гола рамена нокривао. Пла као је због те стидне иротпвречности, због те тиранске н |Кварепости доугатва, које је нагонило њега, мужа, даје оставља саму, да би други били слободнији да јој својим иодлачким Фразама исповеде све оне жудње, гато их. Је њена чнста ленота раснргатала у њихним покваренпм уобразиљама, да јој праве коплименте а дреким ногледима мере њене Форме кроз провидне материје. И он је морао да се не би чинило, као да нрнслугакује, да је само лети-

мично погле^а; кад би она поруменила, морао се правити као да то пе види, а кад би се на некога другог на< м< гаила. морао се према њему ионагаатн као према пријатељу! Ето до чега јс догаао он. муж, загатитник, љубавник, он који би и живот евој дао, кад би могао учинити ,да она не сззна за зло; својим рођеним рукама морао јој је помагатн, да с ње снуче стид и невиност, морао је гледати, како јој на н.егов рачун ласкају. морао је да дискутује о верностн жена и да слуша како је поричу; знао је, да јој човек. који јој је говорио на ухо, шаиуће да је вигае воли но муж, — лажљивац, који иосле један сахат од ње отиде, пр.инали цигару и сутра већ за сасвим друге интересе живи ! А она? Она га слугаа, смегаи се на њ, ма да му ни једну реч пе верује само да се нокаже као жена од света да се не би за њом рекло, д* нема духа — и за то гато она не би могла живети без тог удварања. Она би по цело вече била ; ђаво расположена, кад јој се тако не би задовољила њена таштина, и он би њене тријумФе иознао по добром расположен.у, које би она ноказала кад бих њих двоје остали на само. [наставиће се) гробљу - Јонас Лио Мпло гробље било је баш у. а сами фјел са својим каменим сиоменицима, својим плочама, гробовима са гвозденим или дрвеним оградама, свима могилама и крстачама и а ристовим капљама крви на њима. Отуда бегае диван изглед нреко морске нучине, и далеко над пучином, где се сиуштаху облаци у море, могаху се видети једрила лађа. Варога се поносила са својим гробл.ем; можда је ту било и мало тагатине, јер гробље беше ванредно чисто и укусно. Клупе бејаху празне, у опште вечерас не бегае никога на лептној страни гробл.а, сем човека, који је нгмрком знливао цвеће и мотичицом чистио нутање. Сутра је била недеља, а у очи ње навек је долазио по неко од породица да засади по гато год и почисти. Гробови сиромагаака беху овде, као гато је понајвигае случај, повучени скромно у један кутак. У крајњем ћогаку, где се сури зид спуштао ка друму, пужаху се две мале девојчице, да би доснеле до жбуна на другој страни, на коме се налажчху још неколико јадних остатака последњих ружа. Опе ћеретаху, климаху главицама и пропињаху се да би дохватиле цветове. Оне се беху сприЈатељиле од кад је Андрина одмах п сле Ферија догала у народну гаколу. Прко је Андрнна пратила своју пријатељицу Марену, кад је ова ншла послом ка Рикертовима, да би кугшла зејтина за бојадисање, а затим је Марена помагала целог пута Андрини при брању цвећа и лишћа за гроб њена оца. — Да, али — наваљиваше Андрина на њу — да си разбила стакло са зејтином — велим само, да си го урадила? — Да — али то нисам урадила ! — Па и ја само кажем, разумеш, да си урадвла, да ли би те твој отац онда тукао ? — Да, зацело ! — Штапом? Очи јој показиваху таку радозналост. — 0, уверена сам; он би се наљутио и одмах би докоиао батину!