Zvezda

стр. 646

гажем, да би ми онда куд и камо било милије, да је сијало и педесет Венера, само да г-ђа маме није било код куће.. И, ето, гле, после толико година долази ми до руке ваша песмица, у којој тако лепо описујете, како сте били тамо с н>им и са звездама сами, (а да од куће оде, сигурно сте овај пут „накричили" мами?). Чисто човек не зна, коме сад да завиди! Вама или њему?... Него, хајдмо даље: „Ти питаш тихо и иск| ено: — Љубиш ли ме, о девијко ти? А ја само што рекох ватрено: — А зар бих те могла не љубити?!... На то ми рашири руке ножудно и широко, И усне своје притиште на вреле моје; Али ја сам од радости само плакала горко, И сузе моје падаху на руке твоје". Ту престаје ова нежна песма, а ми можемо већ да замислимо како је даље ишло: На његове руке падале су, дакле, сузе, т. ј. ваше. Хм!.. То је, разуме се, мало незгодна ситуација, која га је морала збунити. Али то је јамачно, све покварило. Њему онда, мора бити, није било ништа друго остало, него да извади „шнуФтиклу," да обрише руке, ла ^аци ка вас поглед пун неодређене жудње, па онда, очевидно збуњен да оде из баште. Јер ово је сигурно морало бити у башти, пошто јс сијала „дивна Венера." А у мамичином погледу кад ее вратила, без ујакз, морало је стајати јасно исписано једно: „Па-а?" ❖ А у вече је, - то је сигурно, као да је гледам, записала у свој дневник, који, ио свом старом обичају, непрестано води још из девојачког доба: „Е, на некми сада каже неко, Беше л узор од оваке даме, Да остави таква два, шмоклЈана Њу и њега — саме?!.." .1. У. КЊИШЕВНОСТ Јонас Лпе, рођен 6. новембра 1833 год. Отац му беше чиновник у једној вароши у северној Норвешкој, п његовп први детињски утисци беху у оним Фантастичним иределима поноКнога сунца, где дан траје три м< сеца а иоК деветмесеци. Свршив латинске школе, положи одлично испите нравничке и - непосредној близини Христијаније етаблира се као адвокат. Лли се све више и више интересовао јавним животом и литературом и постепено изађе на глас као новинар и несник песама и бајки. не окушавајући свој дар у каквом веКем делу. У години 1870 изађе његов „Визионар" који је доцније иреведен на многе стране језике и ту скоро дочекао и ново издање. Догађај се дешава као и код многих других његових причица — на чудноватој северној земљи која је тада јопг важила као арктичка, ми стична појава. У овом делу особито је лепо описана ирирода и живот народа на северу; овај оиис употребљен је

као железничка и иутничка реклама и многе новине донеше га као прилог. 1 ри године за тим пробавио је у Риму гдеје нокрај мањих приповедака и песама — бајки нанисао романе: БудуКност (теретнице) са три катарке — и -- Крманош и његова жена — обе преведене на стране језике. Кад се 1874 г. вратио у своју домовину почастповало га јс народно нредставништво као и Бјернсона и Ибзгна са — песничком пен^ијом. Од то доба наиисао је око двадссет и четири новеле иокрај две књиге гатки које припадају тако званом „ФОлклор"-у. За ове последње три године написао је: „Деда" „Ди ре Реин" и „Линделин" чаробна комедија која се у Христијанији са успехом давала. Гол. 1860 оженио се са Томазином Лие која му је сарадница и номагач у његовим радовима.

ХТ 3? О Т Е 1ЕНЕ - КНУТ ХАМСУН Једном ам видео у некоме друштву једну младу заљубљену девојку. Ње г.ине очи беху затворено илаве боје и сјале су се и она не могапге прикрити својих осећаја. Кога љуби она? Онога младога човека тамо крај прозора, сина домаКинова, човека у униФорми са лавовским "ласом. Ах, Боже мој, како њезини погледи милују млада човека и како немирно седи на столици! Кад смо ноКу дома дошли, рекох јој, јер сам је врло добро нознавао: — Али је ведро и лепо време! Јеси ли се данас добро нровела ? Па да бих њезину жељу предусрео, ја скинем заручни прстен с прста и рекох јој: — Видиш, овај твој прстен иостаде ми тесан, иа ме стеже. Како би било кад би га мало проширила? Она пружи руку и прошапута: — Дај га иа Ке бити шири. И дадох јој прстен. * * * После месец дана опет се нађосмо. Хтео сам да нитам за прстен, али сам се ирошао тога иитања. „ГГаније топрешно, цомислих, остави јој вишевремена". Тада она ногледа низ улицу и рече: — Збил.а.... ррстен. НесреКна сам била с њиме. Забацила сам га, или боље рећи, изгубила сам гаГ И она чекаше мога одговора. — Љутига ли се због тога? пигаше она немирно. — Не, одговорих. Ах, Боже мој, како је лаке душе отишла, кад се уверила, да се ја због тога не љутим! * * * Ио том прође читава година. Оиет дођем у тај крај и једнога вечера ирођем путем, који је мени био познат, врло познат,