Zvezda

бр . 84

— Шта чините? Шта чините? Зар мени! А он одговара: „Нисам се нред тобом иоклонио, поклонио сам се пред васколиким јадом човечјега рода." Соња га моли да сам изда свој злочин, хоће да он „своје муке узме на се;" она га неће никад иапустити, хоће да га нрати у заточење у Сибирију као заточеница. Он ое дуго брани од тога. И сестра му кличе да се сам изда, јер у томе' кораку види једини спас од трошења самога себе, у што је потонуо. Али он се буни, кад она унотреби реч злочнн, „зар зато, што сам убио једну одвратну, штетну ваш, једну стару зеленашицу, за чију би ми смрт требало опростити четрдесет грехова, што сам убио једно биће, које је еиромашним људима сисало крв — зар то да буде злочин!" „Ти си крв пролио!" кличе му сестра очајно. — „Крв!" одговара Раскољников „сви је проливају и увек се на земљи потоцима нроливала, пролива се као шамнањер, па због то1 а човека на Канитолу крунишу и иазивају га добротвором човечанства — ја сам учинио бих за ту будалаштину сто хиљада добрих дела, па то чак и није била будалаштина, то је била неспретност. Овом будалаштином хтео сам да дођем до независна положаја, да учиним први корак, па би се све то платило сразмерно бескрајном коришћу. Али ја нисам могао да извршим ни тај један корак зато што сам л упеж! То је све!" Али Соња је јача од њега. Он не може да одоли молбама ове у нркос понизности и скромносги јаке жене, да изда своје дело. И роман се свршава у полицијској кан- ј целарији са Раскољниковљевом оптужбом самога себе : „Ја еам секнром убио регистраторову удовицу и њезину сест,у, пх сам их потом опљачкао." (свршиће се) — Ј Е хЛ А једна модерна г.асна — С НЕМАЧКОГ Препираху се једанпут дрвета у шуми, које је од њих човеку најкорисниЈе. „Ја сам за бродографу неопходан, говораше чворовити храст, а служим и за све нотребе на флоти". „Моји су прутови главно настг.вно средство пруске школе", шапташе бреза. „У мојој кори љубавници најрадије урезују своја имена", дошаптаваше буква. И тако је свако дрво умело истаћи нешто друго, што га је но његову мишљењу чинило корисним за човека. Само је вита јела ненрестано ћутала. „Сујето, — знамо што си толико дигла нос — * шаиутаху око ње, „та тебе унотребљују за „Христбаум"... Стара богомољка!..." П одрјгљиво шаптап.е примора и јелу да нроговори. „0 не, нисам ја због тога ноношљива, — ја имам за људе много драгоценију корист...! Од дрвета мога стабла нрави се хартија за новине; мени свет има да захвали за евоју седму велкку силу, „за штампу".

за часак ућуташе завидљивци. За тим се оеу права олуја са свих страна. „Тако...! Штампа велиш...?! А знаш ли како је мало добре штампе.,.? Колико дајеш хартије, да се на њој лажи и отровна оговарања штамнају? Колико хиљада гмизава ца, који се свакодневно исхрањују крвавом норезом, има да ти захвали за свој опстанак.. . ? 0, ако ти немаш ништа боље да пружиш људма, ти си им најцрња несрећа, ти заслужујеш да те са земље искорене !" Крупне и смоловите сузе нотекоше из коре сироте јеле, болан шанат прохуја кроз њено лишће, које као киша падаше у влажну маховину. „Оно, ја имам за људе још један дар," рече уздишући, „који бп ми многу иенравду могао оеветити... Имам крупае гране, из којих се дају издељати одлични штапови, а њима би се могли ваљано иенрашити сви невал>алци, који из године у годину унотребљавају судове мога тела за тако сраман поеао... Али зашто нико не дође да их узме... ?! И јела остари чекајући; али нико не дође за њене добре штапове.... к. БЕЛЕШКЕ ИЗ КЊ&ШЕВНОСТИ Г. Милета Јакшић — Ленски из Опава објављује да је намеран да све своје досадање песме изда у засебној књизи. Нњига ће изнети око дванаест табака, и биће штампана на ч>иној хартији. Претнлатна јој је цена 80 новчића, а продајна 1 Форинта — Овој збирци песама искрено се радујемо. Г. Јакшић епада међу најугледније садашње наше неснике и ми га топио препоручујемо нашим читаоцима.

У року од десет дана изаћи ће „Дело," свеска за јули и август уједно са ванредно одабраном садржииом. Обраћамо пажњу читаоцима да са прегнлатом за друго нолгође пожуре, иошто је ллст услед тромесечног застоја претриио велике штете У издању Нраће Савића, изашао је превод расираве Виктора Дирија Нерон. Дири је један од бољих историка француских, чија је опсежна римска историја особито цењена, а сам Нерон толико Је поучан и занимљив да је ова књига сваком добро дошла.

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА

Четвртак, 23. септембра: Грађанска смрт, драма у нет чикова, написао Паоло Ђакомети, превео с талијанског М. Љубибратић. Субота 25. сеитембра: Живот је сан, драма у нет чинова, нанисао Калдерон, но Нетовој преради превео Александар Сандић. Недеља, 26. септембра: Днепна представа: Салетка п љубав, грађанска трагедија у пет чинава, од Ф. Шилера, превео Јован Ђорђевић. — Вечертћа представа: Жавот је сан.

Садржај : ,, Отац и син 1 ' (аес.ча 1 . — ,,Свнрачи" (свршетак). — „ Четнри Хајнеове" (песмаЈ. — „Јеленин муж и (наставак). — „Писи.гни". — „Федор Дост јевеки" (наставак). — ,/м»". — „Ђигшсе и> књ 1Ж ■■вн )1еи и . ,,Реаертоар Народног Позоришта".

Власник: Ст. М. Веселиновиђ, — Штампарија Свет. Николића Об. Вен. Бр. 2. — уредник Јанко М. ВксЕлиновии.