Zvezda

стр . 720

Добро и «во. — „Но ; зар то није врло добро пиво, запита каФеџија свога госта, који је поручио Флашу пива. — „0 да", одговори овај, „вода би била довољно јака, када би у њој било повише нива". * Лоресиоденција. — Један сељачић отиде у варош на обућарски занат. Кад је нолазио, мати му је рекла, да јој чешће шаље писма. Једном виде он код једног чиновника повише писама, па му рече: „Драги господине, мати ми је казала, да јој с времена на време шаљем писма; хоћете ли бити тако добри, те да ми ноклоните једно нисмо, које вам више није потребно." *-•<*

ПОШАЛИЦЕ

Прави Брат. Један је младић научио са свим природно да подражава магарда. Једном је његова сестра била у гостима, па бага кад су били ири ручку, уђе у авлију један прави магарац и поче давати од себе гласа. На то ће рећи сестра тога младића: „Ха. ето иде и мој брат!" * Кинеско иозориште. — Кинеским глумцима иде много боље, него ли европејским. Познато је, да у Кини посетиоци позоришта једу у самом позоришту. Кад им се допадне ова или она сцена, они, као знак допадања, место пљескања, шаљу на бину пуне чиније. Глумци једу, захвале се и играју поново. * Добар одговор. Један министар нападе једном љутито свога секретара: — Како то — рече му — да ви ваше ствари уређујете па вам еве иде да боље бити не може; а државне што их ви сређуј ете, све зло и наопако ? •- Па ето како — рече секретар. Моје приватне ствари сређујем ја по својој памети а државне по вашим заповестима. * Ђог зна. — Сретну ее једног јутра гшсар и практикант. Овај други имађаше на леђима нов капут. — Браво ! — рече писар. Кад си правио тај капут? — Нисам га ја правио него мајстор — одговори практикант. — Али ти си га платио. — Ни то није истина. — Али ћеш га платити. — Сам Бог зна је ли и то истина! & Утеха. Један сиромашак опио се толико да већ ни ићи није могао, него се скљуси насред улице. Прођоше неки поред њега па осетивши оиај силни задах ракије, новикаше: вр . 90

— Пхи! ала се овај опио! — Па шта ћете више! — рече пијани. — Ја јесам до душе сирома човек, али да сам милионар, опет не би могао нијанији бити! * Њ зна човек. Сретну се дужник и поверилац и овај последњи рече: — Па Никола брате, већ је прошло две године како сам ти дао оних 100 динара. Кад ћеш ми вратити? — Којешта! — љутну се Никола. Шта знам ја; зар сам ја пророк? * Смешан оглас. — Смаграм за дужност, да јавно овим путем изјавим своју благодарност ономе грубијану, који ми је у недељу, без икаква разлога и узрока опалио шамар.

ИСПРАВКА У прошлом броју „Звезде" у некрологу иок. Миловану Т. Јанковићу седми ред у првом ступцу треба да гласи овако: мушка част, истински либералан, духом богат и креиа/с, а шести ред у другом ступцу: иок. чика — Милован бавио се и Српском Књигом. ф РЕПЕРТОАР НАРОДНОГ П030РИШТА Недеља, 17. октобра. Дневна представа: Роберт ђаво драматисана легенда у пет чинова, са певањем, написао Карло Холтај, нревео с немачког Ђура Бошковић. Музика од Јенка. — Всчерња нредстава: Птичар, оперета у три чина, од М. Веста и Л. Хелда. Музика од Карла Целера. Уторник, 19. октобра: Ало! Ало !, комедија у једном чину, нагшсао Пјер Валдањ, превод с Француског. (Првииут). — Јованчини сватови, шаљива опера у једном чину, написали Мишел Каре и Жил Барбије, превео с Француског Никола Ј. Мариновић. Музака од Виктора Масе. -Четвртак, 21. октобра: Егмонт, трагедија у пет чинова, од Гете-а, превео Мих. Р. Поповић. Музика од Бетовена. Субота, 23. октобра: Гаврани, комедија у четири чина, нанисао Анри Бек, превео с Француског Јов. М. Ј, (Лрви иут.) Недеља, 24. октобра: Дневна нредстава Агнеша, позоришна игра у три чина, с певањем, написао Шандор Лукачи, нревод с маџарског. Музика од Еркла. — Вечерња представа: Гаврани. —-

ВВ&ЗД А

Садржај : „Роб и булбул", (аесма\. — „Доаианик из касабе" (свршетак). — „Из Пролетних елешја •' (аеежа). — „Јеленин муж" [настааак). — „Изненађење". — „Занимљиве ситнице", — „Лошалице". — „Исиравка". — „Реаертоар народног аозоришта ———— ' «" ' 1 Власник : Сх. М. Веселиновшц —- Шгаашарија Свех. Иниолика Ов. Вјш . Вг. 2. — уредннк Јаако М. Јеселиновић