Zvezda

вр. 93

3 В Е

3 Д А

стр. 741

Свако, ко је види у соби за примање, сматра се поздраво за срећна, јор на свакога баца умиљаге иогледе и у стању је уловити га у таке мреже^ да се из њих Не избави ласно. Безјаци! Сви они мисле, да је Евгенија моја у стању да кога воли, Пукао бих од смеја, када, седећи дома, Слушам из друге собе, Где јој вЗјављују љубав! Слепци, дође ми да речем, та је жена од камена; место срца има комад леда. Та Зар Ни То не видиТе! Они збиља не увиђају своје погрешке и верују у своју звезду. Чудан нараштај! Нисам био ^акав глунак, када сам се заљубио, већ сам одмах појмио у чему је ствар. У осталом нисам јој ја дужан. Свестан тога ступио сам у законити брак.. И тако јој изјавих, да је пропао сав капитал, који сам позајмио извеснсМ трговцу. УслСд разних Незгода Фирма је преТрпела пораЗ. Ми остасмо без гроша. „ДабоМвј нисп се требао Лакомити на сумњиВу добиТ. Нигда ме ниси хТео послушати!" Нингга ми не остајаше, но да нрогутам пилулу. ЈеДиНо шТо ми беше по вољи, било је то, што је Евгенија одбаЦила 8е1от -а, п ма да се није хтела ноказатИ да је Занимају новчане ствари, ипак не могадијаше даље тако издржатп, те поведе реч о људском неваљалству. Занпмљиво је то, да је она мени отворено пребацивала неумешност у новчаним стварима. „У главном, свему си сам крив... Како сада да живимо? А како да тнколујемо сина, који већ улази у осму годиву?" Надао сам се пре свему лругом, само не пребацивању. У таким прпликама жене чунају косу, падају у несвест, плачу хистерички, бивају нервозне. али на морал обично заборављају. „Па дабоме, признајем да сам крив и не заслужујем ни најмање штедње", одговорпх трагичним гласом. Осмех јој арелети преко дрхтавих усана и ноче падати у взтру. „Твоје нам нризнање неће олакшати положај, ни донети кући хлеба". „Хлеба?... Жено, бој се Бога, та зар немамо шта јести? Је л' имам сто педесет рубаља месечно и стриц ми је обећао давати у нрво време сваког месеца но стотину рубаља". Лице њезино ностаде још строже. „Дакле, поклон... Не, најбоље бих учинила да ћутим. Та то и нису никакви новци!" „Радићу... као кривац помирићу се са свачим. само да си ти задовољна. Јеси ли си вољна да се убијем? Говорим сасвим озбиљно. Удаћеш се за богата, јер имаш ваздан обожавалаца". Нпје се престравила, шта више с почетка је ценила све разлоге за и против и достојанствено је одбацила мој најискренији нредлог. „Самоубицу сви презиру. Моме сину мора остати неокаљано име". Заћутао сам и отишао. Безосећајна жена! II Минуше два дана у нотнуном ћутању. Беше недеља и ја сам седво за писаћим столом, занимајући се нослом. „Не, не могу више! У глави ми је хаос, нисам ни за какав рад..."

Да радим... Како је могућно радити, када се човек осећа тако напуштен. Бар да каже, како је вољна да дели са мном зло и добро, па бих се одмах душевно окрепио. Живот Ми личи на млечни пут, који се састоји из читавог реда Малих НеПријаТносТи, смеТњи и брига. Снлетеш се у њПх, па никуд маћи. Уза све то и живци се узнемиршш. Одиста, то је право зло. Ч^јем звонце... Но, то су гости!.., Робија је то, а не живот! Служавка похита у женину собу и нријавИ носетиоцс. Све су то њезини — обожаваоци. Па зар то Да траје овако вечно? Најзад и то се досадш У осталом, зар се није нојавила код мене љубомора?^^ Одбацих перо, поцепах започети рад и одох у трпезарију. Дабоме, све позната лица... Евгенија у свечаном руху, срећна и задовољна, као пролетње .јутро. Па је и мој КоСта весео, те с вољом једе печену говеђину, Ту је и бона Лујза с тајаНственим изразом у очима. Крај Евгеније седи неизбежни домаћи нријатељ, кнез Ипохондрицки и кандидат за његово место, пред другим ћутљиви и у себе заљубљени снисатељ Арлекинов. „Ја те навлаш не нозвах, голубе, да те не би прекидала у раду", окрете се Коћа мени с мирним изразом на лицу. Преко вољо пољубих јој руку (не видесмо се пре, јер се за дуго опремала) а остале поздравих добродошлицом. Кнез се сијао од задовољства. Његови луги, кицошки заврнути и лако проседели бркови подигоше се и ноказаше мале, јамачно усађене зубе. У лепом, омаленом расту, утегнутом као код пруског оФицира, почивао је дух детића, вична сваком пустоловству. „Веома ми је драго, што вас видим, шоп апп. Па како сте са здрављем? Баш сад смо о вама разговарали" рече, осмејкујући се лако. „А о чему сте то разговарали?" унитах радознало. „0 томе, како сте се у служби одвећ дуго задржали на једноме месту. У тим годинама ја сам већ био чиновник пете класе." „Па то није ништа за чудо. Без нрепорука човек не може нпшта да учини". „А шта, зар нас, пријатеље своје, ни у шта не рачунате?" Кнез се стаде смејати сувим, старачким смехом. Ђутећки погледао је на моју Евгенију, која је непрестано бацала на ме чудновате погледе. „Хвала", одговорих мрзовољно; „ако узмогнете прозборити за мене реч, две, биће ми веома драго. Морам нризнати, на то нисам рачунао". Изгледа, да нисам то рекао доста пријатно. Арлекинов, који се непријатељски понашао према кнезу, одлучи се да прекине ћутање. „Државна служба лишава човека његове индивидуалности. Зар није боље слободно занимање наших списатеља? Гледајте, Григорије Григоријевићу, и ви, кнеже, мене: не зависим ни од кога, не служим никому н сви жуде за мојом наклоношћу". Окрете очи и ноново утону у обожавање моје ивгеније. „Збиља, господине Арлекинове! Говорите парадоксе".