Zvezda

стр . 758 3 В Е

— Како то може бити? Шта ћемо да радимо ? збуних се ја. — Сем а«о је чета стигла а тамо ћете већ мирно доћи. Хајд'мо заједно, ја ћу вас провести. •— А ко си ти? уиитах својега сапутника. — Ја сам козак! одговори он, п-шевши се на коња. Кренусмо. Посде неколико корака осетих да ме снага наново почиње издавати и једва иђах за козаком Он је јамачно опазио, јер сиђе с коња и понуди ми сеојс место. — А ја пешке пе&у иаостати. додаде он. Јаха и је било, наравпо, много лакше, но одмах ме поче спопадати силни дремеж, па да не бих заспао и пао с коња. започех разговор с козаком, који је напоредо са мном курачао. — А и ти си изостао ? упитах га. — Изостао сам ! — А како? — Тако, својим послом' некако ми нерадо одговори он и измаче за корак. Месец и опет зађе за облаке и у шуми наступн гако паклена помрчина као тесто. Уз то је коњ застајкивао, фркао и, само подстицан од својега госнодара, неодлучно се мицао наиред. — На врсту је, велиш, чета од нас? Отночех ја, хотећи ма чиме да прекинем ту за ме весносну тишину. — А ко му зна? Може бити на врсту, а може бита и више! Но! Ошт је стао! Тај је коњ досадан! С туђа хата посред блата! — Зар ово није твој коњ? — Није. Мој је коњ у пуковској новорци кола .. Убо се у ногу — храмље. А другога ми убише нре нег дана. Овога сам узеа из резерве... на ето каквог су ми подвалили. — А што ниси гледао кад си узимао? — Било је време за гледање! Овај је био спреман. Стој !.. Тнрус!... Куда си нагао — нраво у блато, впдиш како под ногама пљеска. Држите мало у лево. Потерах у лево. Опет васта ћутање. Стадох тражити ма какву тему зз разговор, но ббна глава не могаде баш много измислити. — А одакле си ти ? смислих се нај»ад. — Ја из ланца. •— Значи : борац ? — Борац ! Ах, Госноде, чак ни једне звездице нема на небу, — додаде он с некако пригушеним уздахом. — А што ? — Како што! Места су непозната па се може убрзо залутати; а „он" одмах за нама, трагом иде. Нагађао сам да то „он" значи Турци и би ми тешко. И ако мијеглава бучала и била тегака, инак могућност да ме могу заробити поврати ми ведрину мислима. — Зар ти мислиш дз смо залутали ? упитах бојажљиво козака. — А ко му зна?! Можда смо и залутали. Десно, више на десно герајте, ту је јама... И тако ћемо ускоро залутати. Ах и тај проклети пут! опсова он и луни коња по њушци, овај наже у страну и ја, ударивши ногом о д!>во, умало не излетех пз седла. Но не дадох никаква јава од себе, да ме је заболело, а и не беше ми до тога... Обузо ме неко нервно дрхтање... Зуби ми удараху један о други, срце ми мучно удараше.

3 Д А вр . 95 — Куд идемо ? отиочех ја једва изговарајући речи. — Зар ниј з 5оље да остааемо овде аа дочекамо зору? — Онда поистајеш да те живоса одеру! И акЈ је ове речи козак некако необично, чак и с неком злобом изговорио, опет ми се јчинило да ни он није потпуио миран. (свршиђе се) Е I; Л> Е ИК4Д НЕГО НИКЛД критичк с опаж4ња Ив. Гончацова (наставак) Мени је на на примгр пре свега надала у очи лена личвост Обломовљева — код себе и код других — и све јасније и јаспије ступала пррда ме. Најзад сам инстинктивно осећао да се у ту личност скупљају мало по мало елементарна својства свакога Руса, и готово доста је био тај инстинкт па да лично^т буде вериа карактеру. Да су ми тада казали све што смо касније у њему нашли Доброљубов н други и, најзад, ја, ја бих поверавао, и поверовавши сгао бих намерно јачати једну или другу црту, и сигурно бих је покварио. Изишла би тендевциозна личност! Добро те нисам знао шта радим. У Об]>онку највише и пре свега су ме запимале три личности:' Рајски, Бабушка и Вјера, али особито Рајски. Најтеже ми је било уживетп се у ову неодређену, тада још магловиту за мене личност, ксмпликовану, несталну, ћудљиву, гогово недостижну, која се сгварала постенено, с током в])емена, у којој су се огледали сви његови н]1еливј светлосги и боја тј. Фазе душевнога развића. Ја сам је морао више него икад сликати инстинктивно, гледајући час на себе, час на друге, непрестано говорећи о њој у кругу тадашњих књижевника, тражећи њихово мишљење, читајући им поједине главе, објашњавајући шта ће биги даље, да видим какав утисак производи и ла сигурније идем напред. И то је ночето 1855. (роман је био замишљен 1849. када сам после четрнаестогодишњега одсуства дошао на ввђрње к рођацима на Волгу) Ту су гомилом јурнуле на мене старе, познате личности. ја сам вшео још непреживели патријархални жнвот заједно с новим изданцима, смест младога и старога. Вртови, Волга, обронпи Повољжја, родпи ваздух, усвомсне иј детињства, свега ми је тога бвла пуна глава и готово ми смегало да свршим Обломова, од којега је први део био написан а ост.^ли ми се врзли по глави. Ја сам однео собом нови роман, возио сам га око света у глави и у нрограму немарно написану на хартицама, и говорио, причао, читао на глас сваком коме сам стигао, радујући се својој готовини. Свршио сам Фрегату Паладу, свршио сам 1856. године, у иностранству, ва мору, Обломова , и тада право из Мариенбада отидох у Па^из где застадох два три пријатеља од руских књижевника и прочитах им тек нанисана, у усамљ ности на мору, три^последња дела Обломова , изузевши носледње главе, које сам написао у Петрограду и опет их прочитао већ тамо истим личностима. После тога, г'ав с м прилегао на Обронак, к< ји је тада био познат у нашем кругу иросто под именом Уметника.