Zvezda

бр. 102

глупа нншта не зна и сићушне је снаге суђења. Најбоље није им пристуначно, а најФиније неразумљиво. Они иду за вашарским букачима, за насилничким шарлатаном, они обожавају успех и слушају моду. Некад се допасти човечанству, није дакле, довол.но да се припада светској књижевности. Данас у колико ми је познато, немауЕвроии несника и књижевника првог степена Најбољи не замењују највеће покојнике: Кинланг у Евглескчј, Габриело Д'анунцијо у Италији. Али они су, *на сву ирилику, ку,т> и камо славнији но њихови н^јвећи претци. У наше време је међ^тим, јер књижевницпма нред очима лебди могућност, да мо;у бити позпати и да их свул читају, наступила ј'-два појава, која је пређе била непозната. Почиње се писатн за једну непрегл^дну, апсграктну нублику и ц)»одукат само штети тиме. Емнл Зола даје нримере за то. Ње1'ова велика серија романа, „Кои^оп-Мас^иаг!;'' писана је за Француску, па је аато у свему рађена он кретно и брижљиво. Своју трилогију „ЕоигАез-Коте-Рапз*, писао је он, пошто је освојио велику славу, за цео свет, па је зато постао анстрактан, као никада до тада, Он је тад писао, као што Сара Бсрнхард игра, кад оде у Перу или Чикаго. Ко хоће да моћно угиче, тај мора имати своју околину пред очнма, он мора тамо утицати где је рођен да пише за своје земљаке који (тепен образовања он цознаје. Што се нише за евет јо губи ток и снагу општег разумевања, нема више арому земљиног тла. Могао бих, кад имена не би бнла тако сериозна, да именујем велике

. I

књижевнике, који су се, ношто су од локалних знамени тости ностади уннверзалне, у својим делима клањали туђим и нросгијим укусима, но што је био укуо њихова народа. Намигивање на светску славу и свегску књижевност садржи у себе једну опасиост. С друге стране, очевидно, не треба нисати за оне, који станују з истој ул 1 ци и истом граду, као што је по лемички књижевник у искушењу да тако пнше. Кад је 1\те сковао реч светска књижевност, онда су се идеје хуманизма и космополи гизма још свуда поштовале. У последњим деценијама XIX столека готово свуда су снажни народни осећаји нотискивали те идеје. Књижевности иостају данас све националније. Ја, међутим. мисјшм, да народносг и космополитизам једно друго не искључују. Књижевност будућности биће интересаптнија што се у њој јаче истиче националан нечат и што је више диФеренцирана, само ако као уметнвст има једну интернационалну страну. Што сб директно нише за свет, тешко да ће вредети као ремек дело. Та ремек л.ело је тврђава, а не отворена варош!

Пера 0. Талетов.

КЊИЖЕВНОСТ Једна стогодишњица. Ко се од нас не сећа свога милога детињства, тог слатког сна, испреилетаног ђурђевком и љубичицом? А коме се у томе сећању не нри-

виђч и једно дериште дубоко удубљено у некакву књигу која је доста гломазна за ону мчлену и слабачку руку? Ну, та књига, са којом себе у прогплости видите, није ни катихизис ни рачуница, нити икоја друга досадна књига школска, због којих вас је учитељ не мало пута онако педагошки повукао за ухо; то је прича, која вас први нут изводи испод топлог родитељског крова и уводи у бурни живот и тада иред вашом Фантазијом отвара широки свет. Њу вам родигељи морају чпк и из руку отимааи, да вас не би морали и по десети пут звати на ручак. Ах, ал' ја сам ради ње још и горе прошао. Бејах се њоме толико занео да сам утекао од школе и сакрио се у виноград да би је тамо шго нре дочитао, а како тада бејаху случајно и трешње зреле, то нико не хтеде веровати у моју љубав према книзн. Родител,и ме поштено изгрдише и запретише мида ће ме у нрвом појављеном таквом случају дати на занаг (камо среће да се то десило!); а како сам од учите ља прошао доказ је ова недагошка белега, коју и данас на челу имам... Та лепа књига, драги садруг детињства нашег, то је Робиисон Крусе , величанствено дело генијалног Енглеза Дапилп Дефо-а... Иптересаитно је, како су наши сгари имали чисте појмове и иравнлан поглед на књижевност. То се многим доказује. а ево још једног нрилошка Међу првим делима, која у пробуђеној срнској књижевности, после Доситејевог „Живога и ирикљ ченија" и „Собраниа разних нр^воучмтелних вешчеј" угледаше света, долази и наш Робинсон. Ове године нав; шује се равних сго годииа од како је Робинсондошао и међу С, бе. И ради номе га на тај заслужни чин ономенух вас вашег детињства, а износим и дославни наслов како је та књига тада гласила, а одакле се видп и ко ју је донео нама: Живот ј , и чрезвичаина нриклтчениа славнаго англеза Робинзона Круссе отђ Јорка собственомг рукомЂ нпговомб списана. Частг перван. Изђ Нтземецк)го Н. ЛазаревичемБ преведенна. Вђ Будимг, 1.799. Печатана ипсменм Кралевск. Всеучилгца. Милорад Ј. МитровиЈ.

РЕПЕРТОАР НАРОДНОГП030РИШТА Четвртак, 2. децембра: Крив. драма у три чина од Рихарда Фоса, с немачког превела Милка Марковић. Субота: 4. децембра: Марнјана , драма у три чина, са епилогом, нанисао Хосе Ечегарај. превео са шпањолског Хајим С. Давичо. ЗА БРОЈ од недеље читаоци ће добити накнаду у Божићњем броју. Уредмиштво.

Садржај : ^Јесења иесма и (песма). — „Митар" — „На заранцима и (аесма) — „Преаиска" жевиост и . — „Књижевност и . — „Реаертоар народног аозоришта и . — „Од Уредништ.ва. и

(наставак). , Искушена^.^ к

Свттска књи

Власник: Ст. М. Весединовиђ, • Штампарија Свет Николића Ов. Вен. Вр. 2. — уредник Јауко М. Веселиновић