Zvezda

3 В Е 3 Д А

103

Ја сам узео најбољу женску која је самостално и охоло, не прибегавши бабушкиној „старој мудрости" и неприправљена истом бабушком, са њена незнања а и охолости, да може познати праву „нову истину и нов живот" — отишла сама на светлост и у мало није изгорела. „Зашто износиги то у роману?" говорили су изм<ђу остадог. „Зашто нисати роман," одговорићу ја, „ако у њему не треба да се огледа живот?" Ја сам сликао не једнога м I кога бтшо Волохова и не једну Вјеру. „Вјера пала! како је могућно! колика жалост!" говорили су ми у очи. И свима је било жао моје сликане Вјере, портрета, али зар је мени мање жао свих палих живих Вјера?! У четвртој глави иетога дела налази се кључ од значења Вјерина и од тога шго је спремило њен над. Пала је не Вјера, не личност, нала је Рускиња девојка. руско женскиње као жртва у борба ст. рога и новога живота: она није хтела живеги слеио како су је упућивали стари. Она је сама знала што се иреживело у старом животу, и одавно је туговала, тражила живота свежа, пуна смисла, хтела је свесно наћи и примити нову истину, задржавши и све што је било трајашно, коренито, добро у старом животу. Она није хтела да руши но да обнови. Али она „иије знала и где и како да тражи. Ба бушка ју је чувала само од болести, од јавнихи нознатих њој зала и беда, и није је снремила ни за какве њој сам ј непознате бед". У новом нријатељу Вјера је мислила да ће наћи ослонац, светлост, истииу, јер је у њему осећ. ла неку снагу, смелост, ватру, а нашла је лаж коју због незнања и повучености није испочетка могла нознати, а кад ју је познала, охоло се поуздлла да ће ту нову лаж силом л.убави претворити у своју стару истину и да ће отнадника обратити у своју веру, љубав и своје наде. И горко је она платила за самовољно кушање од овога дрвета познања зла! Она се вратила, оборивши главу од бола и срама, и пошла к новом животу другим, свесним путем. То нисам описао, остављајући другим, младим и свежим сна^ама. Понављам, нисам измишљао ништа : сам се живот цртао код мене; како сам га доживљавао сам и видео како доживљавају други, тако се и низао иод пером. Не ја него појаве што су се десиле на очи свих нас генералишу моје личности. Обе бабушке, и Таћана Марковна и старо руско друштво, оплакале су свој „стари грех" који је разрушио срећу покоја, тишине и дремежи, грех гато нису имале проницавости, што се нису бринуле о новим живим потребама за свеже и младе снаге, грех својег јогунастога и добровол,нога везнања, беебрижвости неоснованих страховања. Оне су сојмнле, најзад, да живот не стоји но се вечно креће. Марта и ВинеиИијев тај пар не задаје бабушци ни невоље, ви брига. Она зна да ће је њих обоје увек слуСздржај : ,,Сту,;енке и (песма). никад" (наставак). ЈЗласник: Сх. М. Весединовиђ,, —

шати и да ће живети како она заповеди. Вабушка то нај. више цбни. „Остави Марту!" строго вели Рајском када је овај намислио да помути јасан свет њена ума и осећања новим животним идеалима. „Она неће бити среИна среИо.и којујој ти намећеш, и дакле биИеш десиот ти а не ја. и И руске Марте и Викенћнјеви свагда ће се покоравати бабушци. Они ће свагда ићи путем крепко, живо и послушно под бабушкиннм надзором покоравајући се променама које она одобри, не требајући никаквих идеала „нове среће," не мислећи о будућности, нити чамећи у животу своје средине. Тај дсо поколеаа гомила, већина, живеће, плодиће се, множити и насељавати Русију, час радећи, час веселећи се, час ожалостивши се а никад не бивајући узнемирен, себи непознатим мучним питањима. А бабушка награђује послушну и добру децу материнском бригом о њима, надгледајући е да би имали довољно јести, мирно спавати весело проводити време, лагано скидати с врата свој обични дневни посао, добивати места, иравити каријеру и неприметно ишчезавати, уступајући пред новим Мартама и Викенћејевнма! Вабушка им б( з бојазни даје слободу, пустиће их преко Волге (или у иностранств >), знајући да ће се они опет вратити под њено крило исти такви, и да никад неће одатле отићи. Дајући им слободу, она се иохвалила како тобож само као иолицајац гледа да сиоља иде све како треба а неЛе ући у ку%у док не иозоку. Чак јој Рајски пљеска за ту слободу ! Није истина! претерала је, похвалила се ма како да се одупирала, време је већ утицало и на њу, и она се сноља одрекла права на слеио иокоравање, и дала с.сободу,. ал1 зг-једно с тим увећала је невидљив надзор, иазећи на сваки поглед, на сваку реч, корак, узимајући себи кључеве од свега. 1\ако она чами и није на миру, како испитује Рајскога о „новој беди," јер ни'е знала за њу! Да се код Вјере поновио просто само стари женски бабушкин „грех" а особито ако би јунаком бпо когод од њених нознатих старица би се дссетила. Она је веровала Вјери, јер ју је иознавала, и вије се бојала за њу; али није знала ко је Волохов. Она ју је спремала за познате саблазни, али је није могла сачувати од незнанога пити ,је научити да се сачува. „То је мој грех, мој грех!" уздише она. Ево у чему је смисао погрешке обеју женскиња: у охолости и незнању. Бчбушк.ч је само знала стару истину и стару лаж, али се нове истине бојала и, бојећи се, није познала нове лажи, и није спремила ни за једно ни за друго Вјеру. Она је хтела отрести се незнања, нлмзрног слепила, желела је да око ње буду све Марте и Викенћијеви, али тако не бива на свету. Упоредо с Мартама рађају се и Вјере. под руку с Рајским и Викенћијевим јављају се и Волохови. А она не само Волохова, она није хтела слушати ни драгога јој унука Рајскога кад јој овај стао говорити но овом. (НАСТАВИ БЕ СЕ)

„Завидљиее сесгре" — „Ожеху " ( аесма) — „Преаиска" — (маставак). „Он и она. и — ,.Воље икаД него Штамнарија Свет Николи&а Об. Вш. Вр. 2. — уредник Јанко М. Веселиновић.