Zvezda

110

3 В Е 3 Д А

Па шта је даље било, питате ме ви... Било шта било, то је сасвим узгредна ствар. Писцу ове књиге и била је главна намера да нам каже то, што напред навсдох, па се и ја ту заустављам. Сећам се да ми је пре неколико година дошла до руку једна чудновата књижица. Ову је била издала маниФактурна радња Нисима Албахари код „Две руже," То је била прича по којој главна јунакиња назебе услед танког одела, добије запалење плућа и умре. А последње су јој речи биле ове : „Ах, што ја не купих мантил у рацњи Нисима Албахари кол „Две руже* у Васиној улици — живела бих још сто година. Тамо има врло лепих и добро постављених мантила по 42 динара комад." Књига, којој је натпис „Тако је морало бити" ни најмање се не разликује од приче, коју је штамлао ћир Нисим. И једно и друго је реклама. Само у једној трговац рекламира свој еспап, а овде писац рекламира себе и једног свог друга. Да, онај дубоки научник — то је писац именоване књиге, а онаЈ геније то је један његов друг, само су им имена мало измењена... Треба ли још шта рећи? Ви већ и сами видите у чему се састоји ова цела књижевна работа и остављам вам да сами изречете суд. Мнл. Носарић

Станине приповетке. — Тако мора бити. — Београд, издање Савића и компаније. Стр. 141. Цена 1 дин. или 1 кр. На врло ружној артији, у јадној штампарској изради, изишла је ова лоша књига, којој као да је главни смер да однемили брачни живот. Изгледа као да се списатељка угледала на раскалашне Французе и сладострасне Талијане, чији главни писци и најбоље ствари своје зачине неком једва скривеном симпатијом забрањеној љубави. Ну ипак је тамо тај сексуални елеменат споредан примесак, а овде је једина и главна ствар. И онда, тамо је све некако елегантније и без непријатних манифестација пробуђене страсти, више кокетно но раскалашно, више магловито но јасно, а већином духовито смишљено. То, наравно, не доприноси много моралној вредности приповедака, али дајући им једну позитивну особину — уметничку обраду, слаби им негативну страну, и разблажује онај опојни, надражљиви будоарски мирис, тако чест у приповедача модерне европске књижевности. Овде је, на против, све алвантно : није много