Zvezda

494

3 В Е 3 Д А

честиту душу испустпо 7 јула т. г. у Котору у еедамдесет петој години живота. Његово је име већ записано у иссторији сриске књиге здатним словима, а ми погружени бележећи ове тужне ретке довикујемо над гробом његовпм: Слава ти велики сине нашега народа! Др. Илија Огњановић. Вредни и дугогодишаи уредник »Јавора« и омиљени књижевник наш Др. Илија ОгњановиК цреминуо је 9 августа т. г. Рођен је 13 априла 1846 год. Од свију књижевних радова нарочито му се истичу хумористични радови по којима је широм Српства под именом Абуказем познат. Вог да му душу прости! •ј- Дум Иво Стојановић. Паде седи поборник препорођенога Дубровника, неустрашими борад за орпску мисао и вредни књижевник српски Дум Иво. Неумитна смрт покоси га 6 септембра т. год. Покојник се је родио 4 дедембра 1829 год. у Дубровнику, гдејеи душу испустио. Свршио је гимназију, философију и богословију у Задру, 1852 г. посвећеи језа свештеника, а 1883 год. постао је каноником у Дубровнику. Сем разних превода и ситнијих оригинала он је написао и неколико новела као »Луко Мали«, »Госпођа Мара«, »Жагорад«, и т д. превео је, допунио и поправио Енгелову »Историју Дубровника«, али му је несумњиво најзнатнији последњи рад »Историја дубровачке књижевности«... Бог да те прости честита душо, слава ти врли радниче! | Живко С. Поповић, ирофесор. —■ 21 сеитембра ове године умројеовде, у Београду, Живко С. ПоиовиК, проФесор војне академије. Покојник је био ваљан и спреман наставник и рачунао је се међу прве језичаре наше. Он је Ћ&аЋС^.^Џримере из сриске књижевнџе*и, т1рирб|«р је издања Доситејевих

т-Ш ^'г > "X * ">'' У

дела у књигама Сриске Књижевне Задруге, био је у Одбору засређивањеи издавање књига пок. Љубе П. Ненадовића и писао је чланке о језику у Просветном Гласнику, Паставнику и др. Вог да га прости ! | Владан Арсенијевић. 12 октомбра т. г. у 51 годинп живота преминуо је у Г. Карловду Владан АрсвнијевиЛ, проФесор српске преперандије у Гор. Карловцу. Пок. Владан написао је више добрих чланака из природних наука и »Зоологију«, а сем тога обогатио је нашу литературу и многим ваљаним преводима са руског језика као што су »Одеви и деца«, »Руђин«, »Дневник залишна човека" и т, д. Сем тога он је дао многу грађу Ђури Даничићу за »Речник Југословенске Академије«, а оставио је у рукопису збирку српских речи, која прелазп 50.000 речи, акоју је завештао Српској Краљевској Академији, Вог да га прости и хвала му на вредном раду. •(• Драгиша С. Милутиновић. На дан 3. децембра т. год. преминуо је наш сарадник Драгиша С. Милутинрвић, проФесор Велике Школе у Београду, син прослављеног песника Симе Сарајлије. Покојник је рођен 1840 годиие у Веограду. Сем својих стручних инжињерских послова бавио се је архитектонским радовима, прецртавањима старих срнских споменика и књижевношћу. Од његових књижевних радова нарочито се истичу: дело т Паука о грађи", од кога је први део штампан, а други за штампу приређен, и коментари о целој „Србијанци " и „Тројесестарству" , песмама пок. Сарајлије, који су делом у одломцима штампани у »Чупићевој задужбини« и другим пашим листовииа. Један одломак тих коментара излазио је и у »Звезди«. Бог да му душу прости и вечан му спомен међу нама!

УРЕДНИК Ј. р[. Вееелиновић

ВЛАСНИК Ст. М. Вееелиновић