Zvezda

3 В Е 3 Л А

9

вас је само Бог нааео тудз па да чујете и видите, што нисте ни снили... Море ехеј, загрми сав наот потес од кривњаве оног пакосника .. Заурлаше сви нагап пси, а овце, причају многи људи, поискакаше из торова.. А Мићо пи;ан, ка' и био ; у'ватио анатему за реп и'рогове па га пресавио ка' ловац лисца, па затурио на леђа, иде тако, па пјева ли пјева... а кад се приближио селу — завеза, па ни бекнутн; да л' то навалице ил' 'нако — не знам, тек завезао, па само мери цут десно и лево, а они на леђима само се гицка, ка' двиска кад је носе па клање... А код Мићове куће, шта је дотле блло, пе смијем ви ни причати, а баш и кад би ћео, не би све знао .. зоаш, ја сам, од како сам у воденици, па и незнам за нека ђаволства... Но тек знам поздраво, да је ћато вечерао са Јелицом и да се код ње задржао до поноћи, јер му Најо биров каз'о што је с Маћом... Кад прошло попоћи, ћато се дигде да иде кући, а Јелица га изведе до вотњачића, што је баш крај сеосаог пута. Ту ти се 01ш здравили, шта ли су радили, тек неће се ни једном ни другом да се растају. Седну у заладак и стану се опет бенавити, што ли... па ти се ту забандају и забораве, ваљад' па цео свијет око њи'... Наш Мићо врдао тако десно и лијево, а ка>* се приближао кући они шебек се ућутао, па ни мрднути. Стегне Мићо, пуцају рогови — аја!... Ништа .. Иде ти тако Мићо, глава га заноси, а он само нешто у себа шапуће. Кад дошо испод вотњачића, ђерне оком у страну кад има шта внђети... крв му се следи и он — ка' да није ни окусио вино !... Ама ка' од мајке рођен, ет!.., Чучно тако испод врљика. па вири и стење, а они иза ле1>а пи да мрдне. . Гледа Мико, трља очи једпом руком — аја ! „Ко ће други ?" вели у себи, „ала, да оће из залатка !" И, ка' да уврача ! Мало постаја, па ти се озгор из шљивића дигоше двоје па право на ниже, па њега. Сад је баш лепо видео.. стаде му нешто на груди тешко к'о камен, а срце — не питај!. Ваш уз врљике, отуд из вотњака,