Zvezda

162

3 В Е 3 Д А

читати и писати и одмах је стао тражити за себе прикладну литературу. То је било доба књижарских торбара, који су по селима разносили песме Беранжера, романе Димаса оца и Ежена Си—доба, могло би се казати, епско коме су јунаци били Д' Артањани, Родени и Монте-Кристо. „Царство Наполеона Ш својски се се трудило, да поквари сваку литературу: политичку, религиозну, друштвену; оно је Фељетонском роману дало ону криминалну разузданост, којом се он одликује и у наше време; оно је развратило народ, понизило је и покварило народно чуство; оно је ласкало порочним наклоностима светине и заглупљивало је описивањем крвавих злочина и ниских наслада. Када је на место Ламартина дошао Руер, а на место Виктора Ига Велмонтел тада и Дима и Си бише замењени Понсоном ди-Терајем и Ксавјером де-Монтепеном. „Трећа република, која је сменила друго царство, у многом односу показала се као достојна му настављачица : промена владавине није повела за собом и промену у наравима, и са постављањем републиканске владавине Фељетонски роман никако није постао благоЈ)Однији. Напротив растуривши се у безброј јевтиних сокачких листића, он је и даље наставио развиаћавање француске демокрације и парализовање свега труда школина, који иде на наравствено нодизање народа. А како се дневна штампа скоро сва налази у рукама свакојаких сумњивих шпекуланата, то ни један уредник није смео, чак ни мислио није борити се противу Фељетонскога романа, сасвим онако, као што ни један нолитички шнекуланг није мислио да се бори са крчмом. Докле год руководитељи јевтиних листова буду људи, који не знају за другу наравственост, до ли ону, која им даје дивиденде, не може се надати. да ће ти људи ставити себи какве год васпитне задатке. „Дакле, изводи Веранже, васпитавање народа не треба да бива путем јевтиних листова, него мимо њих, чак и против њихова бића. Неће ти мали листови подићи умни и