Zvezda

26

3 В Е 3 Д А

физичким уживањем. Лепота је чинилац духовног уздизања, она чисти душу и чипп човека бољнм Исто ополико колико је радпику потреОан хлеб, храна телу, исто тако му је нотребпа и уметносг, храна души и срцу. Материјалао уздизање масе народне услов је уметности; само задовољан и срећан парод може да је појми и осети. И када говори о томе, каква честита отвореност, каква божанска љубав према бедницима ! „Докле год има људских створова који гладују у земљи која нас окружује, не само да уметност није могућна, него да није могућно не дискутовати: да ли сјлј одела и намештаја нпје злочин?* Друга једна, одиста песничка строФа, из које избија сав Рускип: „Сто пута је боље да се искруни сав мрамор Фидијин, да избиеде боје на лицима жена Леонардових него видети да вену дица живих жева и да се сузама пуне очи деце која би могла живети да их беда није премазала гробним бледилом." Целу величипу уметности средњега века он види у слобода, самосталности, развијеном укусу радника тога доба. Уметност и народ тада нису били тако раздвојепи као данас. Грађевинар је остављао сваком раднику слободне руке да по своме укусу изведе лишће или цвеће на стубу и про зору; све парцеле необделаног, првобитног, искреног и моћног талента уЈотребљене су у производњи лепога. И само та слобода радникова, та тесна веза између уметности и народа могла је да произведе оне величанствепе катедрале готскога стила. И не мора човек бити Рускин, па да осети њихову лепоту и апсолутну тачност тога тврђења. Мало час стајао сам пред лозанском катедралом, једном од најстаријих почела се зидати око 1000. године — једном од најлепших производа готскога стила. И збиља, то је чудеспо ! Када се носматра та огромна грађевина са стотином малих торњева, са њеним оштрим, трезвеним цртама, са оним цвећем, лишћем, киповима, сгубовима, галеријама, не зидана него везена, и пехршпћапску дугпу сносада мистични осећај нечега великог и незнаног, нека пеодређена побожност, бескрајпо дивљење