Zvezda

46

3 В Е 3 Д А

Шишо. Вели, пије повео кљасто и нејако. пи старо и онемоћало, већ све младо и здраво, те продаће скупље. Кнез Лво. Продаће — чусте ли, кметови ! Наша крв, паша браћа и сестре продаће се и расијати по далекијем и незнанијем земљама, док њих^ви очеви и браћа војују тамо и крв љевају за слободу. Смпјем ли ја и смијете ли ви то чут и видјег а оглушити се?! Его, за то сам вас сазвао, ако кабулите, да саставимо откуп, те да браћу ослободимо. Трепи, кмет. Зар три тисуће рушпија ? Шишо. Кулин нишга мање неће. Први кмет. Да сва Семберија да и пошљедњу пару, на се тај огкуп саставити не може. Кнез Жво. Ал' ја иштем више аег' пошљедњу пару. Зар они тамо у Шумадији за свој род дали своје благо, своје робље, своје огњиште па и главу, а ми о пошљедпој пари да размишљамо. Други кмет. Слушај, кнеже! Твојој мудрости и твојој ријечи није било нити може бити парбе. Изникао си измеђ нас као селвија измеђ' погрбљених жалосних врба; уздигао си се, узнео си се и поносом и збором и мудрошћу. Још си био дијете од дваест година а ми старди теменасмо ти и слушасмо ти ријеч. Њеко измеђ' нас рече: изабраник си и отад сви у то повјеровасмо. Кнежевином Семберијом кнезовале су до тад сиједе власи, а ти, дијеге, бјеше кад сви ником иопикосмо, а једпим грлом прозборисмо : „Нека Иво од сад кнезује, а ми старци