Zvezda

460

3 в и 3 д а

из Ничеовог „Заратустре." И све су оне самосвојно пуне антитеза и оригинадних слика. Једва искушењу одољавам, да овде пробрана!!, њихов не испишем. Но сад ће више вредети да пспитамо, каквим је уметним срествима нагп иесник успео да створи овако богат и сјајан стил Ако је истпна што Зола кели, да само велики духови могу обогатитп језик један, опда је посигурно Фридрих Ниче један од највећих, Он је сковао безброј нових речи и нових узречица. Миоге од њих читају се веК у велико но свима Фељтонпма и многобројним спевовима. Многе од ново-скованих речи садрже у себи већ некн обешењаклук, како изненађење. Песник обично надовезује на првобитне говорне слике, па, или их благогласно нешто мало мења, те с њима тада други смисао веже, илп он придода први део једног композитума некој речи , која је другом слогу слична или супротна. И тада читамо „Меп -ппс! ћеШ^тишГеп" (олајавање и олагавање), о „Уахег-шк! ЛГп1±огШп<1егп' (очевскпм и матерњим земљама) о „МиЉлујПе и ЛУоМтЦе,'/ о „РгеипЉсћаПеп ипс1 Бе1(1епзсћаЛеп" о „ЛУоМЉа^еп ип<1 ^ећШа^еп," „Тгаиег.чрГе1еп ип<1 Тгаиегегиб1;еп." Ил' ствара са свнм иове сложене речи, као „луппс1егти1г1»" (чудо одвратно), „^осИзсћлуе^наш" (мртво-немо), „1е1(1епс1уегШћгеп8сћ." Апстрактие речи уводи и у множину Посве немогуће стеиене упоређења ствара п говори о „аИепгсНзсћз^еи" (пајсвеземаљскијем), или о „аИгиватпгкпеп Басће1п. (о премазноме смешењу). За прост уегћ (глагол) прозе ставља дотичан субстантив (нменицу) са коиулом. Он не вели просто : „Јћг тес1ег1е§1: <1еп Сг1аићеп ип(1 ћгесћ! а11еп 6ес1апкеп сИе 6гНес1ег" већ: ЖашМиДе \УЈес1е1е§гт§еп зеМ 1ћг Ден 61аићепз аеЊег, ипс1 а11ег беЛапкеи бИеАегћгесћег. Слпчно томе нагласне или изгласне речи саставља, иоступајући у томе с фпнпм осећајем осећајама народног говора. Ои говори о „бгШшк! 01ег <1ег ЗеЉз^зисћ!;," „МИ1:1ег иш1 М1зсћеп," .Глјз^еп ипс! 1ја81;егп." Он напада све „БхсМег-Сг1е1с1тЈаа, ГЛсМег-ЕгзсМеЈсћшзз," све „Не1<1Бо1с1е, ТЈвјДћоИе," И Бе18сћге1ег иш1 ^е18сће1ег" „ЗсћипггрГеИег ипс1 КипггрГеЈГег," „ 8ре1сће11ескег ип<1 8сћте1еће1ћискег - " Уопште уме он алптерацију (иовторавање благогласнпх) иајвештије да потчини својим уметничким цељима. У овпм својственостима пма Ниче нечега сличног с Рихардом Вагнером. Само у стилу нашег песника осећамо ми више финијег осећања, усрдпијег познавања жпвог језпка. Оп не скреће несмишљено и непредосторожно с пута, којим греди развитак говора, но ступа и даље њиме, све докле он води ; и тек кад га он оставп,