Zvezda

стр. 98

3 В Е 3 АА

вр. 13

И посматрајућ дим са огњишта куд се диже, Како се пламен повија и како ка небу лиже, Како се пепео згара, како се пухор купи И како земља крв од заклане стоке упи : Познаде како жртва његова примљена беше. Даље из покрета звезда, како се тада видеше, За тим по месецу кој' се крвав и црвен роди, Који кроз крваву маглу испрва поче да броди, Докле се обли у златном а затии у сребрном сјају, Његове вичне очи читати мудро знају Судбу из свега тога цару и царству целу. (Ко буде жив да леио дочека све на делу. Свршивши свештени позив озбиљча лица и блеца Уђе под шатор цару и скупљене поче да гледа. И на бојазни пуно питање храброг султана, Какве му тајне скрива судба будућих дана : Немо се југсистоку окрете дервиш стари, Као да питање пречу, к ! о да за никог не мари ; Начини темена, клече и три пут смерно целива Свилно сиџаде што црну земљу пред њиме покрива, За тим се смири и седе ла кратко к'о мудрац прави Судбине тајне скупу сјајноме овом објави. „Свемоћни, милостиви, једино владајућ алах, Коме сви мирови славећ га трубе и кличу машалах! Коме се клања све живо и кога и ђаури сами Призивљу у незнања општој иначе тами, Да им укаже милост, те да их трпи на свету, Који под своју тешку и ребра ломећу пету Земљу и царства ставља, народе к'о и владаре, Он који жртве не прима никакве нити даре Он који руши старе да нове диже олтаре : Једино умилостивљен молитвом његових слугу Решен да казни теби Лазарем нанету ругу, Духове, подложне себи нагнао је ове ноћи Да ти објаве стазе куда ти ваља поћи. Судбу и подвиге славне да ти пред очи изнесу, Њима јер познате тајне тавне будућности све су. „Тежак је посао који пред собом храбри имате. Велике жртве у крви морате сви да дате. Беде и напасти силне чекају на вас скоре. Тако са неба и земље дуси и знаци говоре. Алах и пророк тако велики заповеда. Чак ни ти, царе, изаћи нећеш из општега реда. Жртвом у крви и ти ћеш животом допринети, Победа да се получи и да се стигне мети. Победа скупља и дража тим ће алаху бити : Али је извесна; залуд нећете крвцу лити. И благо томе који за веру падн^ у боју. Награду победилац прима на земљи овде своју. Али изгинуле чека слава у рајском насељу Небо им остварава сваку и вољу и жељу. Па да ли може земља та загонетна и мрачна Стати на меру наспрам неба и светла и зрачна ?! Пролазне земље и смртне лепоте шта су и чари Напрама вечито трајним, које вам време не квари ? ! Слабости свакој и смрти подложне земске жене Према небеснима чија лепота никад не вене Према девојкама, дивоте пуним и баја,

Осмејак чији душу вечним блаженством запаја, Очи да блеште засенуте светлилом њихова сјаја : Шта су до сенка јадна пролазне магле и паре ?! Шта је тренутак према вечности, слављени царе ?! Благо, о благс теби, ако у боју погинеш И смрћу својом противника с висине његове сринеш. Ти ћеш пред лице пророку увећан славом стати ; Награду он ће заслужену милостив теби дати. Награду према којој сва су земаљска блага Ништавна само магла, ташгина једна нага " Тако у заблуди својој јачој од воље и сгести Назва божанством свога заноса празне вести Старина дервиш са тврдом вером у своје снове. И када сврши исказ кој' сабору тако гове, Иодиже очи к не"у и руке више главе Блед и укочен оста да сања усред јаве, Мртвило сухо лице покри му; дах у груди Заста и поглед укочен небу у висине блуди. Глас му на уснама бледим изумре, не чује се Само се седа брада, ваљда од страха тресе : Како те речи смеде изрећи ту пред царем ; Зашто од предсказања њега не штеди б*рем. „„Алах је силан и један!"" са свију се страна ори. „„Он нека влада и воља његова нек се твори !" Старчевим речима беше одговор це лога Ј :к упа, Звекет оружја се диже усклик и потмула лупа. Док се на вику и узбуну дервиш из заноса прену ; Зидрхта, уздану тешко. Хладан и врео, на смену, Обли га зној, а лице доби му израза нова; Овака беше даља беседа мудр* његова : „Многих од Ђаура зала чувати ви се имате Многе опасности стопе смеоне ваше прате. Није победити лако војску што битку отвара Штићена вилама, којим нанет' не можете квара. Страшна је српска војска што вам на сусрет ходи Берберске лафове љуте она у борбу изводи. Соколе она и орлове суре и жедне крви Изучи боју да лакше противника сатре и смрви. Страшан и ужасан русвај борци вам стварају таки : Лафа и орла уза се Југовић има сваки ; Стари пак Јуже тигра вавек и жедна и гладна Води на челичну ланцу ; и зверка страшна и гадна Другога јела незна до крви и турскога меса ЈБута и кињена увек до зверства и рике од беса : Јер се ни овца ни коза ни теле за храну њима Друкше не даје, нит је и сама равјарена прима Осим у турске дреје смотану, истога лика, К'о што на кораку сваком сретате нашег војника. Тиме их уче душмани наши, у метежу да се Бацају само на људе од наше војске и расе Није победити лако славне и силне јунаке Којима виле посестриме помоћи дају сваке, К'о што је има дивну Љутовид, Лауш звани Млађани јунак који гују на срцу храни. К'о што је Милош, убилац и крвник турски има Турчину свакоме срце обузме страх и зима. На сами спомен тога имена худог и мрског Ислам се сав згрожава на душмана силног и дрског;