Zvezda

Овакве владике ниеу биле драге народу. Народ их је мрзео, а они народ. Народ их је презирао, а они су га за то глобили и код Турака клеветали. „Грк владика јездио је на богато украшеном коњу, са мачем о бедрима и буздованом о ункашу, био је услужником Турском правитељству, с којим је он живео у далеко тешњој вези него са својом паством". Ово вели други сувременик првога устанка. Најпосле ево шта вели Француски дипломата Воа ле Конт\ „Под турском владавином владике су слате из патријаршије, и биле с> по правилу Грци, који нису ни мало марили за земљу. Очекујући све од Цариграда, они су са пашама и кадијама експлоатисали земљу, која је за њих била туђа (Доситије не вели експлоатисали, но испијали, исисавали и прождирали;) у свему су се слагали са осталим свештеницима портиним. (Споменик Срп. Краљ. Академије, XXIV. стр. 22.) Српски свештеници Рувимова времена тако гоњени и мучени од својих архијереја, нису могли живети од оно злехуда прихода што им даваше оголели народ из парохија. Свештеник, који 1'е у то време имао своју кућу и своју њиву, сматрао се за богата човека. Све те беде и невоље имао је да подноси и Хаџи - Рувим за свога поповања. Но њему, његовом пријатељу проти Матији и другима помогло је много то, што су били у задрузи. То је био једини начин да се попа могао одржати на висини, која доликује свештенику. У исто време задруга му је била потпора да може задовољити грабљивост грчких владика или их се отарасити (насгавиће се) —оооаРОе«ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ ОДНОСА новела Емила Роланда

— Једно сач научио у велико-градском животу економију времена! У чоме сам мајстор. тачно са двадесет и четири сата дневно излазим на крај — на све распоређено! Непотребна аанимања, осећања и такве ствари, просто сам прецртао — то јест иввесна осећања, — он погледа у свој шешир, спусти глас ва један тон и додаде: — љубав допуштам. Стара се дама осмехну, хтеде нешто да одговори, али он већ продужи гласније : — Међутим, чуђеље сам ограничио на минимум. Н>име се губи време и треба га што више скратити. И на што је оно? Што нам је данас чудно, сутра се већ □рима као нешто стварно, па дакле природно, у круг ствари са којим« рачунамо. На пример, сви проналасци! Увмимо само Рентгевове враке. Моје чуђење трајало је равно три минута — гледао сам на сат ! Да сутра дође вест да је Америка утонула у океан — ну, дао бих себи .можда три и по минута чујђења — више никако.

8 Д А стр- 10* — А самом себи не чудите се никад ? вапави стара дама првјатно, на пример, не чудите се никад својој сјајној речитости ? — Равмишљати о себи такође је губити време мени се то не дешава! Врата се отворише. Уђе други гоеТ, постарији господин око половине педесетих, са бледим ивравитим дртама. и очима које су некад биле врло лепе. Он пољуби дами руку, повдрави младог господина и седе у сенку мало подаље од њих. — Не бих хтео да прекидам тему, рече. Пвглед му се укрсти 8а секунд с погледом старе даме; они се споравумеше да храбро поднесу брбљивог говораика. — Реч је била о времену, отпоч« одмах младвћ. Чудна је по1ава да свако доба има своје болести — као сваки увраст. У детињству добијамо мрасе, у младости љубав обе ове болести одлежи ск« р.о сваки. Д(>цвије бољке вависе од средине у којој ее жвви. У пвланкама наступа скученоет мисли, у Африци тропска гровнвца. У великом граду побољава се од престоничких болести као што еу: равривен нервни еистем — (он вх бројаше руком на свом фином цј -лвндру), блавираност — и пре свегм типска болест I ашкх дгва, кс ју Фравцуви вову „зесћегебзе с!е соеиг" тај однриви 1р«в8л»еак Пп с!е 51ес1е-а — једна бслест из неосетљивоств в туге — у физичксм погледу бев бола, и ва то је много мвње опасна о ( главобоље — па ипак је ужасна! То је ооуство Сваког снажног, топлог осе&ања, остарелост душе, проста учмалост. Мислим ту скоро дв напишем књигу о тој бољци. — Смем ли вапитати, хоћете ли у њој укааати и н& лек прстив ње ? упвта гсст у ссвци мало ирснично. Самоубистео — све друго не вреди, одврати млади аутср. — Међутим, мој час удара! Ов 6*ци брв поглед на Стари чассввик о дувару. Био сам срећан ., Пољуби дами руку, али не свако пажљвво и тихо као онај други мало час, в*ћ неиако бурво, да га она чвсто поплашена погледа Срећан... понови он, поклови се у мрачни угао и ишчезе. Дамг. и ваостали гост ћутали су подуже ; одмарели се. Тада господин вауве остављсно место. — Опростите, рече, држвм да вам га је препоручила моја рођака. Он је уираво страшан са својом универсалном мудрошћу! Дама се смешвла. — Он ми тако доброћудно жртвује од свога скупсценог времена. Старе жене умеју то ценити. А сви моји походисци не могу бити в^шег квалитеча! Он јој псљуби још једном руке и мвловаше тихо њене прсте. — Како вас је повукао аа руку, као аа гајган од ввонцета, тај човек са књигом о осушеном срцу! — Сувише сте строги према њему./ — Не, не! одби он, ја чак хоћу да допустим, да оно што је он говорио није баш тако рђаво, оно о бесћегеббе ; та ја сам сам некад много од ње патио. Само св он вара у леку. Има само јед?:н лек и он се зове: „поз*а1§1а с!' атог", Он се вагледа у вазру у камиву и наједанпут му очи аасијаше повним младићским сјајем.