Zvezda

вр. 16

3 В Е

з Д А

сгр. 127

друга њихови трговажи другари, имали да прибаве робу по укусу својах читктаца, па да са Н1 тргу јаве... Нгма из овога н^чниа торбарске или ходаличке књижарске трговинз веје нештч старинско, с дубоким кореном у народном жчвот/. Оча | нччин је тек могао да допре далеко, и да је бот>е оргачизован био, допро би, може бити до сваког читаоца. Пренумерација је тражила, пописивала и за штампање припрзмал! одабранији и имућни : и господски и трговачки свзт; наши су ходаоци књижари ишли да са новом српском књигом потраже и члтаоце сиротане, који нису осећали сујету да им се име шгампа као име приложиичко зато што су купили књигу, већ који су куповали књигу зато што су хтзли да је купе. Простонародна публика — да је тако назовемо —■ поклањала је свој интзрес чисто и искрзно, али је она то чииила само спрам извесног броја књига који је њу интересовао. Према свему осталоме у књижевности она је била савршено равнодушна". Члгаву једну главу своје књиге посветио је ни;ац разним покушајима, који су чињени, с времеиа на време, ради оргачиззвања српске књижарске трговине као средства, да се послужи д/шевном јединству српске читалачке публике. У исто време определио је и своје становиште у томе питању инавеоузроке изкојихсе то досленније могло извршити, па је на крају свео своја размишљања на овај захтев: „ми тражимо организовану књижарску трговину као право и главно средство за уздигнуће књижевности и духовног уједињења народног; тардимо да се књижарска трговина може организовати само уз истиниту читалачку публику, а признајемо да праве читалачке публике, потребне за организовану књижарску радњу, у Орпсг*у још нема. У томе и јесу главни задаци ових листића да тачно изнесу тегобе и "да на њих прстом укаж/.. " * Нема сумње, ова се студија пишчева, ма да није органски устројена научна целина, ипак одликује дубоким, опсежним посматрањем и сталном тежњом да сз задржи на појединим истакнутијим појавама и расветли њихову вредност и њихов значај. Још је једна околност која јој даје претежну вредност, у томе : што су из <есен% факта, у ввИини аримера, угврђгна личним и')см г лтрањ>,м. Неће нам се, држимо, замерити, ако покушамо овде да исправимо неке нетачности пишчзве, а у томе јединомз циљу, да се боље расветли пут, који води истини. Хаџи Алекса О. Поповић, путни књижар, није био „однвкуд с источних с трлна". Рођзн у селу Житници, близу Веле Цркве, у Банату, напустио је рано очзв дом и дошао у Београд, где је изучио књиговезачки занат, који је у оно доба био нераздвојан од књижарске радње. Круг његова рада није се кретао „више истоку и к југоистоку, тражећи за своју робу купаца на тим странама, те ао томв ме улази у шатне иионире сраске народности ио југоиаточннм странама ." У Србији нема места, које Хаџи Алекса није походио бар дваестак пута за тридесет година свога књижарског рада. Путовао би по народу редовно два пута годишње : лети и зими. Зимњи је рад био претежнији и јачи, зато што у то доба пада Нова година, те се тада растури у народ по неколико тисућа календара, Што се

тиче укуса ондашње читалачке публике из унутрашњости, он би се могао овако обзлзжити: паланачки свзт, нарочито старији и озбиљнији, најрадије би куповао : Дела Доситија Обрадовића, и Мииована Влдаковића, затим повест оштроумнога Бзртолда и сина му, глупа Бзртолдина; млађи пак свет са села узимашз на јагму : Разне збирке наших народних јуначких песама, нарочито оЂорђу Кастриотићу -Скендзрбегу, разне народне приче, нарочито шаљивога и дтсетљивог Тосу, календаре, сановнике, рожданике и трепетнике. Еруг рада Хаџи Алексина није се ограничио само на Србију. 1 ) Преко Хаџи Најдана Јовановића, Татарпазарџичачина, Алекса јз крчио пут у Бугарску највише овим српским књигама: црквеним,календарима и сановницима, рожданицима и трепетницчма. Истина је, да су у оно доба „многе бугарске књиге штампане у Србији," ама је, на жалосг, и то истина, да им се у томе толико ишло на руку, да се помагало штампањз књига и оних њихових које су отворено писале противу наших народносних интереса и да је многим људима њиховим давала Србија још и сталну гоцишњу потпору. Око год. 1860 покуша Хаџи Алекса да свој књижарски посао пренесе и у Босну, ала је у томе походу зло прошао. Њзга тамо докопају турске власти, огласе за бунтовника који је дошао да диже рају, па га вргну у тамницу, пошго му од/зму езу робу и готов новао;. ТамноваоЈ'е пуна три месзца и нешп заузимањем наших власти а нешто и својом довитдошћу, он отудаједва изнесе главу. Цзлим својим животом ставио се Хаџи Алекса на службу српској књизи. И пуних тридесет година он јој је нзуморно м1 ае сграче крчио Јдтут, да што дубљз продре у нфод. Нарочито је зимњз путовањз по народу услед големих намета и очајних пугова било скопчано с великим напорима. И на једном таком пугу платио.је најзад и главом. 31 свОЈ рад није тражио ни од коггх, ни аризнањ1, ни награде. Толико на брзу руку и у овој прилаци о Хаџи Алекси О, Поповићу. •ч=

Ј ) Поред Хаца Адекве заолужују похвална поаеиа сазрвмеанца: аегова и вредна растурач! ерпже књзге из уиугратг њосгј , која су, поред редоваог ванаиаша свзг, узнлплд од Хаџи Адексе књиге „у комасион" и тако н^бавку кљига одаашаважи народу своје околине у врвмену, када ба Хаџз А.декса обллазио друго крајеве. То су: Тоиа Вошковић, кројач у Лозници, Шарко Л. Рааковиб, трг. у Шанцу, Аврам ЖивковиЈ у Крушевцу, Лазар и Јога Пашаба у Зајечару, Еврем Пегковиб у Вед. Градашгу, Ароа ДмагрозиЈ, бавадан у Чачку, Танаснје Полозиб, на Убу, Јоваз ДениБ у Крагујевцу, Павле 06радоааК уДоњем Миановцу, ЂорЗјз Станковић у Брзој Иаланцч, Стегаа Радуловић у Иеготану, Матеа. М. Три^Јнш у Алексинцу, Нзранџик и МатаовзК у Ужицу, Илија Ав^елковиб у Пожаревцу и др. Озај је посдедњи изучио ванат кшмовезачки и књижармс! код Хаџа Алексе, те се у Пожаревцу, ув те послове, бавио још и стаклорззачкм п^словлма. Ози су ти људи растурали књиге у народ увгредно и олда је појамно, што је г. цисац, путујући по Србији, у разним приликаиа чога) ви;ети, „како уз некакве лонв;е или ђинђуве, стоја и табла на којч наше књажарница". И то није ништа необично, када ми и дак-даљи имамо повлашћениЈ каажарнид4 и у сред Веограда, где се уз ^онце, ђиађуве и озгаде сигначарске и бакадске артикле продају и к мпкевнн производи.