Zvezda

104

3 В Е 3 Д А

на стотине, пречник њихов износи ио неколпко метара, а има и појединпх оборених дебада, који чине изузетак. Између ових једно је дуго 25 метара. У овом окну пронађенп су слични одношаји као у данашњим мочарним шумама на реди Мисисипи. Према томе бпће да је већина складова мрког и каменог угља постада од дрвета, која су на пстоме месту расда у пространим и тајним барскпм шумама, а постанак угља из спдављеног дрвећа биће да је изузетак. р. југ- Н-

X Е М II Ј А 1^а посташ^у петро<л.еја. — У ннтању о поставку петродеја идн каменог уља („гаса") мишљења научпнка су веома разнодпка. Чувени руски хемичар Мендељејев узима да је петродеј постао без суделовања организама. Он претпоставља у земљнној унутрашњости једињења гвожђа са угљеником, т. зв. карбиде. Кад пукотннама доспе онамо вода, наступа раздагање, при чему ностају метални оксиди и угљоводоници. Овп угљоводонпци пспаравају, услед топдоте, у горње сдојеве земљпне, где се згусну и прожнмају стење, нарочито пешчаре. Ну ова претпоставка, као мање вероватпа, већнном је папуштена. Сада се ведика већина испитивања слаже у томе, да је камено уље постало раздагањем, распадањем организама. Хунт мисди да су то биде нскључиво морске биљке, нарочито окреци, које су својим распадањем у морској води пропзвеле петролеј; с тога се често пута заједно налазе камена сб и камено уље. Супротно овоме поставпо је ХеФер веома вероватну теорнју, но којој је петродеј постао само из животињских остатака (мекушаца, рпба, гуштера) поступном дестнлапиЈом, под утицајем земљпне топдоте н притиска у доњим слојевима земљиним. Ова теорија о животпњском иорекду петролеја добила је јаку потиору у марљивим огдедима Енглеровим, којн је доказао, да се животињске масти могу , претворнти у петролеј, кад се дестидншу под притиском. Истина, у новпје време Сатлер је добио и дестилацнјом биљнпх уља неку смешу угљоводоника, која лпчи на Енгдеров протопетролеј ; ну то пије нпшта необично, кад се има на уму, да су биљна уља глицернди уљне, стеаринске и сличних кнселпна. Против биљног порекла петролеја може се навести н то, што се уз камено уље не налазп увек и камени угаљ, којп би морао постатп распадањем биљака у земљи. У најновије време нскрсла је теорија, по којој су дпатомеје плп бациларијацеје судедоваде у грађењу каменог уља н земљаног воска. Ту су мисао најпре нсказали