Zvezda

научна хроника

103

ним местима у складове угља, за то је потребан процес угљенисања, посве лагапо распадање биља под водом. Ну важио је знатп, да ли су биљке што су дале градиво за складове фоснлног угља, расле на месту постанка његова, да ли су порекла аутохтона, или су биљни делови нанесени струјама п ветровпма на ушћа речиа и затоне морске, према томе порекла алохтона. Врло је вероватпо да се угаљ у природи градио на оба ова начина, али ваља решитн, којијебио обпчнији, правило, а који представља изузетак. Од старијих паучника Геперт и Лајел заступаху мишљење, да је превлађивало аутохтоно порекло. Од млађих геолога Др. Најмајр нризнаје у својој „Историјп Земљиној" (1887.), да су гдекојн складови могли постатн од сплављених биљних делова, али је главнн удео у грађењу угља имала вегетацпја што је расла на лицу места (аутохтонија). За потврду оваког схватања наводи Најмајр ове појаве: да су шкрпљцм нснод угљених складова често пута испуњенн скамењеним коренима угљенисаних биљака; што се јављају усправљена стабла у такој множини и правилностн, да нису могла бити сплављена. Француски геолозн заступа.ју већином алохтонију. Тако Грандери (ОтаисГ Еигу), који се дуго бавио пспитпвањем складова камепог угља у Француској, претпоставља да је фосилии угаљ постао наношењем биљних делова у језучке басене. Само не треба мпелпти да је доношење биља бнло са велике даљине ; много је вероватније да су биљке расле на обалама река и језера н да су сталожаване у дубљпм деловима језера. И Фејол (Гауо1) узима да су биљии делови (стабла, граие, корење, лишће пт.д.) наношени потоцпма и рекама ујезерске басене, где су таложени н за тим се под водом угљенисали. Мишљење Фејолово усвојио је и познати геолог француски Лапаран (Баррагеп^) у своме великом уџбенику Тга^е Де §ео1о^1е (1885.). Теорија алохтолије нашла је иристалпца и међу немачким !-еолозима. Тако је у новпје време Оксениус (Осћзешиз) изјавпо улисту нем. геолошког друштва (1893.), да алохтонија несумњпво превлађује, позивајућп се нарочито па појаве што се данас опажају па реци Мисисипп, где успоредннм рукавима пма огромнпх колпчпна сплављеног дрвећа, градећп тамо чптаве спрудове. То ће бити материјал за ностанак нових складова угља. Ну најновија нстраживања (1893 —95.) пруског геолога Др. Потонпјеа (Рок>ше) учннише да језнчак на теразпјама опет претегне на страну аутохтоније. У окнима мркога угља код СепФтенберга (у Доњој Лјжпцп ), која су близу површпне земљпне, заназио је Потоније усправна угљенисана дебла од мочарног чемпреса (ТахосПиш) у пстом распореду п размаку, као што и данас расту ова дрвета на ушћу Мпсисиие. Број ових стабала нде