Zvezda

108

3 в е 3 д А

ритеттиме ии мало не страда. Ои је сада само званпчпи иредставник позорншта према трећим лицима, његов адмипистратор ; а све остале Функције врши са саветом, сасгављеним нз љега, секретара, седам сталнпх п два управна члана (чд. 37), коме је чл. 88. прописао задатак. Друга је значајаа чињеница редитељско веће, но његова је -функција мања: да се стара о реду, раду п потребама саме установе. Његова су решења консултативна, док су одлуке управног савета меродавне. Сем тога управни је савет п дисциплннарни суд за чланове, противу чијег се решења жали министру управник илн осуђеи (чл. 47. ав. 8). Алн овај суд није падлежан за указис позор. чиновпике (чл. 48). Одредбама својим 49 а 56 побринуо се овај закопски пројекат и за глумачку сирочад. Основан је пенспони глумачкп фонд (чл . 49), којн се образује из : а) досад прибраног новца за „Пенсиони фонд Народ. Позоришта у Београду" ; б) пз месечних улога до 8% од плате свих редовних, ванредних п сталнпх чланова; в) додатком исте толпке суме из позор. благајне, колико се добија по тач, б. (чл. 50). Ову пенсију уживају : а) улагачева удова, ако нпје сама члан позоришнн, или прима сталну плату пз државне или оиштпнске касе; б) малолетна деца до пунолетства, но, ако се женско малолетно дете нре 18. удоми, а мушко пре 21., тада губе то ираво; в) отац и мати улагача, ако им је овај бпо хранитељ. Последњи подео зиђ ђ) говорп о репертоару, писцима и преводиоцима (чл. 57 а 66). Позориште, према прописима закон. пројекта, дужно је да уноси у свој репертоар дела српских пнсаца, затим ппсаца словеискнх па страних. Зтграва је дужна давати сваке годцне бар осам српских, три словенска, два Француска, један немачкн п један енглески повитет (чл. 57), а у року од три месеца мора одговорцти о прпјему нли непријему поднетога дела (чл. 58). Писцу орпгиналног дела које буде примљено, шрипада тантијема од 10°/ о до 25% од бруто дохотка (чл. 29, а1. 1). Једном одређена тантијема не може се каснпје смањиватн (чл. 59. а1. 5). Члан 60. гласи : Писац ортиналног дела, које се у рекертоар прими, имаираво на исту тантијему док је год жив, а ио смрти његови наследницго за тридесет година. Писац оригиналног дела потпун је гоеподар свога дела, и, ма да је оно на репертоару, нма право да га скине с репертоара кад год нађе за потребно (чл. 61). Кад год писац затражп, управа може, ако за добро нађе, откупити оригинално дело једанпут .за свагда. У овом случају писац односно његовп наследнпци, губе право на тантпјему (чл. 62).