Zvezda

ПОЗОРИШНА ХРОНИКА

До данас, од првог немањпћског декрета до овог, и то само законског пројекта, ко.шко знам, нп једио словце не узима у заштиту умну творевппу. Међутпм налазимо прпвплегију млетачке реиубдпке од 1491 г., којом ее штпти пздавачко право; то је најстарпја прпвплегпја, до данас нозната. У Немачкој пздата је прва заштптна прпвелегија 1501, исте те године Фрапцуска вдада такође је пздалаједну прнвплегпју, Енглеска тек после 18 годпна. У XVI веку морално правпо осећање биле се код Немаца толпко развило, да видпмо 1522 Еразма, како се јавно диже противу прештампавања, а Л.утер 1525 опомиње штампаре: <1ав2 з1е з1сћ ехпег (1еп апЈегп тсМ зо овгспШсћ г.тћеп шк1 в1:ећ1е11 шк! ип^егетапДег 81сћ уегЛепћеп воШеп, Депп СгоИ ■\уегс1е зСе п1сћ1; ве^пеп Гиг 8о1сћс ћозе Сгиске шк! ЗШске. 1774 г. устао је научник Пптер и па основу теорије својине умну творевину огласпо твирчевом својином. II немачко законодавзгво ХУШ и XIX столећа под утнцајем правнпм научнпка издавало је закоп о огранпченој заштитп противу прештампавања. У Француској је тек у XVIII в. избило на јавност негодовање протпву прештампавања. Ерикур, Сегнје, Плпке беху ирви брааиоци теорпје својпне, коју је само у овом случају крајем XVIII в. штитио сам Капт, одбацујућп теорпју својиае иначе. А 19 јула 1793 конвенат је издаје први закон нротиву прештампавања, осигуравајућн доживотна нпшчева права н његових наследиика за десет годнна. У Енглеској поетојао је спстем привелегија док се није појавпо статут краљнне Ане 1710 г. Внше пута моднФпкован, коначно је замењеп статутом краљпце Впкторпје. 1810 г. Шсге !>1о1 о „Јтргптепе е1; 1а ргоргШе 11[1ега1ге" дао је авгору и његовој удовп, ако нема еунротних клаузула у брачном уговору, дожпвотно право заштите, а децп њнној за двадесет година, а задруге наследнике важио је рок од 10 год.*) Па као што је узето у заштигу авторско право од прештампавања, где се подразумева свако мехапнчно умножавање умнога пропзвода па бпло то Гетеов Фауст плп Бетовенова Пасгорала, исто тако је дато автору право, да допустп пзвођење драматског, музич-

*) К;»о што ое види из изложенога у науцц иостоје овп правди: 1. Течрија својине, која гледа постандк автореког ирава не у забрани преШТ&МП9-ВЗ.ЊЗ! или противу правног уживањз. литерарних плодов& веК у позитивно правној организацији правом припадајуће заштите. ЈГоке, Марије, Ламартин, Симон ТалФур, Лабулеј. 2. Теорија поетанка авторског права као законе творевине заштитних мбра иротиву повреде истих. Валтер, Безелер, Генглер, Гербер, Ренуар, Фуше, Воловски. 3. ТеориЈа, по којој прештампавање и само власно ужавање плодова литерарних производа само по сеои не одговара ни праву ни правицн; но овде налази