Zvezda

112

3 В Е 3 Д А

повлашћених позоришннх дружпна од 5—30 дин. у корнст месне повлашћене дружине (чл. 77). У петом делу говори се о глуиачким скуповпма, којп се пмају држати у Београду једном годишње (чл. 78.), на које могу доћи: свн чланови краљевског позоришта, управитељ и сви редовни члановп нпшког позоришга, а од сваке повлашћене дружине управник п два главнија члана, као и сви драмски писцп и композптори (чл. 79.) Шести део бави се прелазнпм наређењима. Он пма 6 чланова (чл. 82 — 87.). Са правннчког гледншта могла бп се овом законском пројекту замерити само несређеност, алп кад се узме, даје то само Форма, која се даје лако удесити, смем тврднтп, да је ово најлепши, најбољп од свих ноднетих п прпмљенпх законскпх нројеката у прошлогодишњој скунштинској сесији. II ако он пе продре у пдућој сесији, свако, који љубп уметност моћи ће рећи са иравим уздахом: То бејаше само пријатан н сладак саи. Друга новина, којом нас изненађује нова управа, то је „Позоришпн Л.ист 1 ', од кога је до сад изашло седам бројева. Преда мпом је у овом тренутку само 7. број, и о њему ћу само и говорпти. Поред огласа и позоришннх плаката доноси оп два члапка, од којих први („Позориште н просветпн људи") говори о пемару наших просветннх људи по позориште, а другн говори о сродности шпанске појезије и наше, нарочито о сродностп Каталоније и Србије (,Шпанска драма"). По том долазе рубрнке: „Позорипше вести", ,Српска позоришта", „Пз позоришног п уметннчког света" и „Л.истићн". „1ист је брижљиво уређеп, штампа солидна, на фпној ' сатинпраној артнји, У почетку управо у нрвој трећинн ове позорпшне сезоне управа је пзнела па позорницу два знатннја покушаја, преко којнх је наша јавна штампа са малим изузетком ћутке прешла Једно је покушај, да се српској опери припреми снгурно земљиште, а то је прпказивање „Љпљана и Оморнке", о чему сам говорно у последњој .Звездн" од прошле годпне; интересантна појава не само као обпчан покушај, уметнички наговештај, искра која плане па се угасн, већ светлост која поуздано водн ка правој оперској музпци. Друга је новост покушај на нсториској комедијн, којаје иначе доста ретка; — „Цар проводаџпја" Милана Савића остао је само покушај. Док се с једне стране труднла позорншна унрава, да препородн позориште н да га пробудп нз мртвила, у које је падало, са друге страие покушала је да ојача доста лабаве везе са осталим словенскпм позорницама. У том циљу је заступник управника г. Нушић пропутовао западне словенске крајеве, а са осталим уметнпч-