Zvezda

књижЕвност

$а Згкзкои ^ас!гидои (За срнском задругом). РЈбе Јап Ј)ук, исИ;е1 ше^1апзке «ко1у V Кга1оуЈс1сћ. 11од овим насловим штампана је прошле годнне у 11лзњу, у Чешкој, једна књнжпца, у којој њен писац, Јан Дик, учитељ грађанске школе у Краловпци, износи у виду путописа споје утиске с пута по Србијп, кога је у главном иосветио познању породичних задруга наших. СвакеЈе хналедостојна заузегост с којом писац ове књнжице ириступа овом раду. При свој лакоћп саобраћајних средстава не може се спорити, да је само особита заинтересованост логла нокренути писца на овако удаљеп пут. Истппа, сам писац не пзпосн прави смер свог путовања, али његов иачнн нзлагања мислн н утпсака јасно показују, да га је у Србију повукла она словенска љубав, која у чешким срцима јаче бије но у осталих Словена, да време свог учптељског одморр, употребп, да упозпа једну словенску земљу, у којој још жпвп породична задруга. Чех, којп живп у традпцијама свога народа, с тугом нзговара ову реч, јер она олнчава ону установу, која је у прошлости, за време државпе самосталности чешког краљевства, бнла основица породпчног, па и државног живота чешког. Ппсмени споменицн из ирошлости и данас сведоче о простодушностп и задружности чешке породице и чешке државе. Чешка Лубуша с нреслицом за појасом и дапас је снмвол народне гордостп чешке. Зато, ако модерни Чех и не мпсли да бп породична задруга данас имала, било у културном бпло у националном ногледу, ону важност, коју је могла имати у ирвобитној и примитнвној државн чешкој, ипак он је радо спомнње као редиквију, која га нотсећа на државну самосталност, на славу и величпну свога народа. Из свега текста, дакле, внди се, да је г. Дик, као народни учитдљ, хтео на извору, где још жнве премда последњи остатци породичне задруге, да завпри у њихову организацију, те да тако можда лакше прозре у суштпну нрошлостн свог народа.