Zvezda

116

3 В Е 3 Д А

За наше културне и прпвредне одпосе та мера не би се могла прпмепитп, те с тога и ови погледп г. ппсца, које горе исписасмо, пе могу напћи у свему на наше одобравање. Вез обзира на услуге што их је задруга стекла на опување морала, језпка и вере у народу за време туђинске најездо, и без об. зира на улогу љену у времену гигаитске борбе српског народа за ослобођење од Турака, значаЈ нородичне задруге за нас нпје ни данас такав, да би јој мн смели на кратко н без дубл>ег размншл.ан-а изрећп овакву пресуду какву јој изриче г. ппсац. На протпв мп можемо зажалпти што је у паше породнчне задруге несмншљеним пресађпвањем туђипскнх закопих иојмова насилно и пре времена унесен квасац за расиад. Илп, бол>е рећи што је распад задруга у нас песмншљеним поступцима нашпх законодаваиа вештачкн пзазват и толпко убрзат, да већ данас грцамо под теретом ипокоштине и наглог спромашсња и расељаиања сеоског (привредног) становништва. Неоспорна је пстина, да породична задруга у борбн са развитком културним мало по мало уступа п ишчезава, али н у томе пма поступпости, која се не сме убрзати. Породичне задруге пестају у оној мерн у којој јача умпа снага и техничка подобиост једног народа за савршенпје п лакше стварање добара, пли онпх неопходппх: потреба, које су у даном времену пужпе да могу подмирпти све савремене зпхтеве нородине и државе. У нас, као што рекосмо, ишлоје обратно. Задруге су се раснале брже од умног н техннчког напредовања нашег. „Добро" смо изгубили пре но што смо „боље" унозпалн, и у томе лежи наше зло и наша невоља, које ми прнкривамо и угушујемо сад „партијским страстима", сад „преким судовима", али за то деФицити стално расту и растиће док се год свом снагом пе бацимо на свестрану спрему народа за савршенпју производњу. Привреда се мора организовати, а привредник извежбати у свом послу као најспремпија војска. Само смишљен и брз рад у овом правцу може зар још номоћи да се зауставимо на нпбзрдици на којој се налазимо. Неколико синова наших, гледајући нагло пронадање народа, прегли су приватном ииицијативом да модерним задругама прахвате и замене породичне задруге. Благодарећи дакле тој увиђавностп неколинине ириватних људн поникле су наше земљорадннчке задруге г које за неколпко година рада ноказују особите резултате. Њих је и држава допекле прпхватила, и нема сумње да ће оне учпннти нзванредне услуге нашем сеоском становпиштву. Али те услуге нису по каквоћи такве, да би могле подићп онај опшги ниво умне и тех-