Zvezda

312

3 В Е 3 Д А

џински (пекарски) и кујунџински. Од свијех опет стајаху најбоље ћебеџинеки и табачки. Ова два ваната имадијаху у неку руку задругу за заједничку нродају израђене робе. Ћебеџије су понајвише гониле своју робу у Србију на ваљевски дернек. Еада би вријеме дошло, да се ћебета гоне на Ваљево, тада би се све ћебеџије састале, па једноме или двојици мајстора сву своју израђену робу повјерили. Они би сву робу заједничкп гонили и тамо је продавали, а када би се вратили, сводили би рачуне са осталима и исплатили, сваконе своје. И ако се је тада већином на самарици гонило, мостарски је ћебеџија, знао наћи чак и букурешку пијацу у Румунији. Исто су тако и табаци у заједници извозили надалеко чувени мостарски каисер так до Цариграда. То им канда бијаше најглавнија пијаца, док их од туда непотисну Фабрична конкуренција из Инглеске. Данас су оба заната пала, те и оно мало, уз Фабричне ФалзиФикате, једва нађе купца. Табачки је занат од вајкада у рукама Мухамеданаца, а ћебеџински у рукама Срба православне вјере. Занати у Мостару отприје бијаху овако уређени. Сваки је есна® имао свога устабашу, чауше, прве мајсторе, мајсторе, ишчије и шегрте. Устабаша је био глава есна®а, те је у заједници са чаушима и првијем мајсторима пресуђивао размирице између појединих мајстора, или мајстора и њихових ишчија и шегрта. Чауши су извршивали осуде, ако би се тицало тјелесне казне и провађали устабашине одредбе, те су у опће били извршујући органи еснаФских послова. Јавни знакови еснаФски били су барјаци и такозвани чугљени. Чугљени су били сковани од сребра. У понеких еспаФа било је у чугљенима по три до четири оке сребра. Сковани су били у облику љиљана, а из њих су висили синџирићи и на овима су биле трепетљике. Чугљени и барјаци били су својина цијелог еснаФа, а етајали су у устабаше. Пригодом свечаности њих су носили чауши. т ј>лг су у сваком есна®у биле по једне Фалаке (справа од дрвета у љаци, ле ноге утуриле када се по ногама туче). Фалаке су биле израду догов*)не у црвену или зелену чову. Њих је један чауш у кладна биладликама носио на рамену. Оне су биле символ учења пора мостарс Херцеговина