Zvezda

МОСТАР ВЕКАД И ОУД

313

и играле су знатну улогу, како у занатма тако и у школама. По овакове једне Фалаке имао је сваки мајстор у своме дућуну, да бије дјецу. На занат је могао сваки мајстор примити дијете, када би се са дјечијим родитељем или старатељем споразумио. Дијете, које занат учи звало се је шегрт. Велику је власт имао мајстор над шегртом. Смио га је избити, затворити у какву мрчачну собу, осудити на гладовање и т. д. Колику је власт имао мајстор над шегртом, види се из ове народне узречице. Еада би ко своје дијете на занат давао, предавајући га мајстору рекао би: „моје кости а твоје месо! Бива удри само немој кости пребити." Када је један мајстор узео које дијете на занат, није га имао ни један други мајстор под никаквијем условима без допуштања од њега премамити или преузети, па макар п сами они мајстор био с тијем споразуман. Ако би који мајстор умро, тада би његов брат, или који му је најпречи насљедник у споразуму са родитељем дјечијим предао га другоме мајстору. Ако би мајстор радњу било са којега узрока затворио, онда је његова брига била, да шегрте код којега другог мајстора намјести. И у једном и другом елучају шегрту би се рачунало вријеме, што је код првог мајстора провео. Ако би који мајстор . са шегртом без узрока рђаво поступао, то би се морао родитељ тога шегрта устабаши пожалити. Устабаша би сазвао чауше, прве мајсгоре и оптуженог мајстора, па би с њима ту ствар пресудио. Осуда је била у највише случајева за први укор, а ако би се обновиле или учестале тужбе, могао се је мајстор ограничити на извјестан број шегрта, или му за неко вријеме забранити, да шегрте не смије држати. Ово би за мајстора био велики ударац јер доцније није могао лако наћи шегрта, те би се тога сваки чувао. Ако би мајстор био осуђен да отпусти шегрта, то би тога шегрта бар привремено намјештили код којега од првих мајстора. Ако се шегрт и код првог мајетора не би уљудно понашао, тад би га са свијем истерали из еснаша. Учење заната трајало је три године, ако су се родитељи о храни и одијелу дјетета старали. Ако је шегрта мајстор хранио и одјевао, тад га је морао шегрт четири године бесплатно служити и занат учити. Прву је годину морао шегрт по заповиједи мајстора сву дућанску и кутњу послугу вршити, уз учење заната.