Zvezda

317

Ово ппсање нп.је било огранптепо само на тај еена®, пего су се купиле паре и од других есна®а. Од тијех новаца би измијенили у очи тога дана све свијеће у цркви, и платили свештеника или митрополита да пм тај дан служи службу. На службу би се искупили сви мајстори, ишчзје и шегрти, на би се свесрдно у заједници Богу и с- оме заштитнику молили. Обољи би еснали покро.јили што год од. одиједа, па би се тај дан раздпјелило хапсеницима. Осим тога тај би се дан послао од еснаФа обилат ручак у хапс. Ово туреке власти нијееу забрањивале. Од окупације овамо, не шаље се хапшеницима ништа, него се тај дан поди.јели пред црквом по неколико хлебова сиротињи. Новац који бп преостао наком свијех трошкова уносио би се у еснаФску каеу. Осим тога прихода давао је сваки ишчија када би занат свршио 10 гроша, а када би мајстор посгао дукат. За то је био опроштен да недава мајстору постуле ни мајсторуши папуче, ако му је мајстор био нравославне вјере. Од тијех новаца давали су отаљим људима у есна®у зајам под мали интерес. Овијем новцем у потоње доба руковала је српоко -православна црквено-школска општина. • Стари су занати у Мостару готово сви пропали, али хвала буди увиђавности мостарске омладине имадемо сада у Мостару од нових заната домаћих мајстора, а на име: ковача, колара, бачвара, столара, кундумџија, спенглера и кројача. Већ је и мис.ао еазрела да се оснује српска занатлинска задруга, те је привремени одбор састављен, који је нравила израдио и земаљској влади на нотврду предложио. Нема сумње чим се оза задруга оснује, да ће благотворно на наше занаџије утјецатп, а да ће је цио српски народ подуппрати, најбоља је свједоџба да су се већ сада док није ни установљена почели добротвори јављати. Као први добротвор ове нове установе, ејетио се је на емрти овдашњи уважени грађанин и трговац г. Илија Давидовић Докић, који је овијех дан умро — са прилогом од 500 круна. Још је добро дошла занатлинска школа у Мостару, те би требали Мостарци да ову школу својски пригрле и похађају. 1 ) ЈДосшар, 25. Јаауара 1901. ! ј Одлоаак о занатпма са мадои измјеном штамиао сам у Привреднику од 1899. број 5. и 6.