Zvezda

НАСТРАН ЧОВЕК

од ЈОВЕАДАМОВИЋА

праги покшсре, Знам да ће те моја наоа, изненадна еирт иренеразитн ; тебе као мог лекара впше но иког. Адјк шта ћеш му, за мене је овако најбоље. Ако би сепри тражењу узрока мојој смрти указала каква за моју жену Фатадна иезгода, онда молим те пзјави као лекар да сам по свој црилицп узео нехотицевећу дозу морфијума но обично. Употребу од овог ппсма учини само у случају највеће нужде. — Зашто ово чиним не разбијај главу. Морало је бити. У мом дисаћем столу, у другој фијоци лево, налази се једно писмо адресовано на тебе. Узми га, у н>ему ћеш наћи поред једне молбе, и све остало. Испуни последњу молбу и сети се по кад кад твог старог дргга и пријатеља Ђоке. Доктор, омален, дежмекаст човек у четрдесетим годинама, са црвеним, чисто обријаним лицем, стајао је на сред собе држећи горње писмо обема рукама и гледајући у исто као да није у стању да му појми садржину, ма да га је већ по четврти пут прочитао. „Шта му би, по Богу брате!" оте му се узвик који га поврати к себи. „Шта му би?" прошапута још једном, погледа збуњено на сат и сам не знајући зашто, па дохвативши шешир и штап одјури, залупивши врата за собом,. на улицу.