Zvezda

22'

НАСТРАН ЧОВЕК

Б39

тај ванредни догађај у моме животу који ме је задесио. Скоро је месец дана како сам дознао да ме жена вара. Месец дана и дању и ноћу нремишљам шта да радим, и за све то време крве се и кољу та два демона : савест и страх од света у мени, цепајући ми мозак и срце. Да сам слепи приврженик данашњег морала, онда бих без устезања и са мирном савешћу учинио оно што би и сваки други на мом месту : одјурио бих жену, повео би брачну парницу, и када би хтео још да играм и улогу човека од части, онда би позвао љубазника моје жене на двобој. На тај би начин био задовољен увређени мОрал, и ја би важио као човек који је достојно умео штитити своју част од насртаја нечасне жене. То би урадио сваки коме је мишљење светине једини меродавни суд у овом питању. Али ја не, јер баш противу тога буне се оно мало преостале савести и здравог разума у мени. Зар не би на тај начин моја жена била жигосана као једини кривац у овом делу ? Зар не би на тај начин њу, и само њу, изложио казни која је хиљаду пута гора но смрт ? А јелиона једини кривац ? Јели она у опште и крива? Не! и хиљаду иута не! довикује ми моја савест, и ма колико да сам склон да и сада зажмурим као што сам то целог живота чинио, па да угушим тај глас у себи, овога ми пута то није могуће. И сада, када сам се тврдо решио да умрем, сада се радујем што ми то није пошло за руком, јер то показује да још нисам сасви.ч покварен. Теби, драги пријатељу, изгледа све ово непојмљиво и лудо. Али мени, који сам читав месец дана разбијао главу тражећи излаза из овог страховитог лавиринта, мени је све јасно, јасно као дан. Да би и ти увидео да сам у ираву кад тврдим да моја жена није крива, разложићу ти овде све потанко и то тако хладно и објективно, као да се цела та ствар не тиче мене, но неког другог, мени са-свим непознатог човека.