Zvezda

ЕТНОГРАФИЈА У СРБИЈИ

347'

Географско-иривредни одиоси Црне Реке и Тим. Ерајине , од 1)г. М. В. Смиљанића, „Годишњица" Н. Чупића. Београд. Год. 1900. Етнографи.ја, Етнологија, ТбШегкип&е, Уо1кнкип(1е у од Г>г. М. В. Смиљанића, „Звезда" за Фебруар 1901. Београд. Крв и умир код Срба и Арнаута , од Ог. С. Тројановића и М. Гајића, „Коло", 1901 г. Св. 1—5. Београд. О првом раду г. Милићевићевом: Живот Срба сељака, ја сам дао моје мишљење још 1897 г. у „Делу",. свесци за Август. * * Прелазим сада на Старинска сриска јела и ииИа. Узимајући први пут овај рад на прочитање, ја сам замишљао да ћу у њему, с погледом на наслов његов, читати о српским јелима и пићу у старом и средњем веку, о начину њиховог готовљења, о променама, које су од тада па до данас на њима и њиховом готовљењу извршене а пре свега о г^есту где су постала и народу, код кога су први пут постала. Све су то питања, на која је читалац имао пуно разлога очекивати одговор у овој расправи. Далеко сам од тога да тврдим да су она лака, те да бих само за то имао права да пребацујем г. Тројановићу, ако не буде на њих у свему одговорио. Напротив, питања су тешка, у толико пак тежа, што се о њима находи врло мало или скоро ни мало забележака из доба, о коме има г. Тројановић Да пише. Третирање њихово ослања се више на темељно познавање некултурних народа и на рудименте, који су до данас заостали у српском народу. Отуда се за. тај посао тражи лице, које поред стручне спреме познаје врло добро живот нашег сељачког сталежа, нарочито брдског сељака и који при том има још и око да све запази, који зна да двоји етнографско од случајног и да ствари правилно схвати и потпуно разуме.