Zvezda

ЕТНОГРАФПЈА У СРБИЈИ

359

Урођени нагон многих животиња да се за своје младунце брину и _у случају онасности саме себе за њих залажу, мора се и човеку као најсавршенијем бићу признати. Али баш та најкарактеристичнија страна његова, која га највише краси и над осталим животињама издиже води га у извесним нриликама у нротивну крајност, те постаје у неким радњама дивљачнији и свирепији и од највећих зверова. Врига за самоодржање била је пређе па и данас код многих полукултурних народа х л лавни узрок те су исти у цељи да једном делу осигурају храну на разне начине уништавали други доста знатан део свога становништва. По себи се разуме да су жртве овог варварског поступка били на првом месту они, који су храну трошили а нису били у стању да је прикупљају, који су шта више сметали другима да је прикупљају. На децу, старце, бабе и болеснике падала је увек та злокобна коцка. Како је природа само на сразмерно малој површини земљиној са својим даровима издашна била, то је јасно да се и сразмерно мали део човечанства могао са њима користити и на тај начин остати безпрекоран према горепоменутом злочину. Друх^им речима убијање деце, старих и болесних људи јесте један општи обичај, који врше не само многи од данашњих полукултурних, него који су пређе вршили и многи од данашњих културних народа. Сигурно је још и то да су вршењу овог чина доприносили на много места и верски погледи, као нпр. веровање матере да постаје млађа и јача ако поједе који део од својег детета или веровање синова и кћери да својим старим очевима и мајкама добро чине ако их убију, јер себе ослобођавају од многих мука а души њиховој дају могућности да се ослободи од паћеничког тела и за себе ужива. Овај стари обичај находи се данас код културних народа још само у предањима. Код нас у источној Србији познат је под именом Лааот и о њему пише г. Тро-