Zvezda

360

з в в з д А

јановић у овој расправи. Читаоцу непосвећеном у ове ствари мора изгледати да је писац поклонио предмету велику пажњу, да темељно познаје литературу и да је савесно употребљује. Јер шта друго могу значити имена аутора : Маљтус, Јунг. Ото Вамберг, Страбо, Марко Поло, Саксо Граматикус, Тилер, Треторије (треба Преторије) Цајлер, Херодат и т. д., који се у овој расправи помињу и цитирају, него да их је писац читао и цитате из њихових радова узео. Међутим није тако. Ни једног од писаца, које г. Тројановић у раду помиње и цитира није читао а Лииерта Ки1!,пго-е8с1исћ1:е (1, МешсћћеИ. Вс1. I 8 201—241) од кога је иреиисао не само цитате ових аисаца него и све остало, што научно етнографску вредност има ншде није сиоменуо. Књижевни радници држе се реда и правила да за употребљене цитате страних писаца, чија дела нису читали, кажу из које их књиге узимају. Г. Тројановић није тако радио не само овде него ни у другим радовима. Смер овог поступка лежи у томе што он хоће на овај начин да се представи читаоцима као етнограф, начитан и добро верзиран у питањима која третира. Да је пак поред слободног превода на много места и од речи до речи преводио биће овде доста од многих навести два три примера : „На Витинским(!) острвима Фамилија се скупи и старцу оставе на вољу да бира : хоће ли да га угуше или жива сахране". (стр. 324). Немачки текс гласи : „Ап1 (1еп УМпзеТп уегетп^еп 81сћ (Но Уегт\ г аш11:еп хиг УоПгГећипо - (1ез ^гаигЈ^еп Т7егкез. 8 јс Невзеп Јет СггеГзе Ље \Уаћ1, оћ ег егЈгобзек оЈег 1е1)еп(11о' ће§тађеп аеш 8о111е ип<1 ћећашћзћеп пасћ ветеш \Уип8сће". (Гјррег! Кићиго-евсћ. с1. Мепбсћћ. В<1. I. 8. 232) или : „Славни путник Марко Поло гледао је како јапански Малајци (!) убијају своје старе изнурене сроднике и после их поједу" (стр. 324.). Немачки текст : „Бег ћегићт!е Магко Ро1о 1егп1е Ље 81Ие јауап18сћег Ма1а1еп кеппеп,