Zvezda

С Е ЈБ А К РОМАН Јанка ЈУГ. Веселино&ића — наставак У Чудан је сан сањао Рајко те прве ноћи у касарни г на потврдом али чистом војничком кревету. Као зна да је у граду и да га је са осталима ту довео наредник Михаило, и као наредник га предаде другом једном нареднику проседу човеку с великим золуфима, и као тај човек — и он је у војничком оделу, ама нема звездица а зову га наредником — рече му : „пази ти ! Ја хоћу да од тебе истешем човека !" И као узе га за руку и поведе са собом. И он пође за тим човеком, и ишао је ишао док није узишао уз једно велико брдо. Зној је линтио с чела а он већ посустао, али га овај непрестано вуче. И таман да запомаже : доста је ! — а зачу изнад себе : — Пст ! пст ! Устај ! Устај ! Он скочи. Виде над собом војника једног под капом са штапићем у руци. — Хајде брзо ! Намести кревет на иди умивај се ! Он погледа око себе и виде како они други намештају кревете па поче и он. Тешко му нешто би. Никад у своме веку није он то радио. Али шта ћеш ? Што раде