Zvezda

С Е Љ Д К

373

— .Хајде ви, новајлије, у касарну ево сад ће да се -свира „.с опроштај!" У млађега иоговора нема. Они пожурише својим постељама. скидоше руво, прекрстише се па се спустише да . . . . не да спавају, сан је отишао, него да размишљају да маштају управо о ономе што засад бити не може. — Јаој, моја најо ! — јекну један чак тамо у ћошку. — Не стењи док ти нисам дошао ! — рече заповед.нички собни старепЈинаИ све заћута. „Ала је ово страшно! — мислио је Рајко. „Овде ти не дају пи јаукати ! Не смеш сад писнути : мораш спавати и ако ти се не спава! ..." И све се у њему узбуни противу таке уредбе, али он не осећаше куражи да рекне и једну речцу против ље. Можда би нешто и радио и рекао, али је слушао још давно како је то у војсци. „Можеш ти чинити што хоћеш, ти не можеш променити реда. Бићеш и тучен, и апшен, и мучен глађу и жеђу, и опет ће бити онако како они хоће, управо како старији хоће. А нигде није старији тако силан као у војсци. П1то он заиоведи то је заповеђено ! У војсци нема два равна • чак је старији и онај ко је пре тебе у списак записан! И старији заповеда млађи слуша ! ..." И то је стишавало и расхлађивало сву његову бујност. Да не би патио горе, он се решио да пати оно што и други, да гута било му право — не било. „Шта ћу сад ! Да је Бог мени хтео среће дати, ја не бих ни извукао коцку па морао оставити и кућу, и оца. и матер, и . . . . све! .. . Боже, шта ли она јако ради? Можда се и она — сама у вајату — претура по кревету и мисли о мени ? ... А може бити да и не спава у вајату него тамо с њима, јер знам, плашљива је ! . . . Да ли ме нешто јако видиш како дворим као убрађена снаша,