Zvezda

ОРБИЈА И КАЛ.ЕНДАРОКО ПИТАЊЕ — Сез. ТопсИш де фиагепдћГ 1 ) —

Календарско питање улази извесно у једну нову фазу, која нам даје разлога да предочимо у скоро његово сретно и мирно решење. Главну улогу у овој фази игра Србија, ма да заслуга припада такође Цариградској патријаршији, а, непосредно бар, и Русији. Две ствари карактеришу данашњу фазу питања : она потиче инидијативом иравославном , и тежи унификаци.ји, уједињавању не само месечних датума, већ такође и иразника у целоме хришИанству. 25. Јуна 1892. год. Сриска Застава штампала је врло значајно писмо пок. београдскога митрополита Михаила, у коме овај знаменити архипастир, који се сматраше као гласонос (рог1 ;е-\ т о1х) Русије, позива Цариградскога патријарха да сазове једну врсту Сабора од представника разних аутокефалних православних цркава, који би се заједнички посаветовали, уз припомоћ православних научника, шта би требало радити на поправци календара. У писму српскога архипастира није било никако речи о каквој промени паскалних правила, помоћу којих се одређује Ускрс и која се да-

Ј ) Франдускп оригинад овога чданка, ставио је писац на расподожеае, као одани српски иријатељ, нашем сараднику г. Н. С. Петровпћу, којп га је, пошто је за нас спремио овај превод, послао уреднпштву Агсћ1тез Дез 8С1епеев рћувг^пез е! па^пгеПез, који издазе у Женеви, и где ће он угледати света у једној од идућих свезака поменутих Архива. Сам писац је пак, да би што боље уочио улогу која ирипада Србији у аналима кадендарске реФорме, носдао исти чданак француско-италијанском илустрованом лпсту, С о з т о з са^ћоНси8-у, што пздази у Риму под уредништвом једнога југо-словенског цријатеља маркиза Р. Мас б-пппеу, где је штампан"у свесцп од 15. Марта. Цариградски Француски лист, 8ег\ т е<;. донео је псти чданак у своме броју од 27. Фебруара, тек. год., са изменама, које је учинила турска цензура. Уредн.