Zvezda

376

3 В Е 3 Д А

нас употребљују. Те према томе, да се је овај саоор одржао и да је било стављено у дужност нравославним астрономима да учине поменуте исправке, уједињавање датума и празника извршило би се само по сеои небесним законима (раг 1ез 1оЈз с1и Нгтатепј:). У томе случају, Исток би се једино покорио пред науком, неутралним ауторитетом, који не изазива никакву осетљивост ни политичку, ни верску, ни националну. Крајем 1895. год., Цариградска патријаршија учинила је један корак више. Поводом једнога предавања, одржаног у Грчком књижевном силогосу (које је донео лист ВШтЂоиГ ), орган патријаршије, АШћга , изјавио је, у своме броју од 4. Новембра (по стар.), да се придружује говорнику и ,.да изјављује жељу да се дође до једног јединственог календара за све хришИанске народе ." Важност једне таке изјаве, која долазаше од највише власти православне цркве, очевидна је за свакога — њом се позивају сви православни да пронађу начин, како би остварили они сами мерило, које захтевају не само небесни закони, не само научни и међународни интересп, већ које одговара хришћанскоме духу и изречној вољи Никејскога сабора, да сви хришћани „једним јединим гласом и истога дана пошаљу своје молитве небу на дан Светога Васкрсенија." 1 ) Овај позив општега патријарха православне цркве, нигде можда није био боље појмљен и послушан, него у Србији. Кажем можда , јер и ако сам специјално у течају пројеката о уједињаваљу датума и празника, који су се појавили у Србији, не излази из тога да се слични пројекти нису појављивали и на другим странама. Од 1895. године, Србија је поклонила цивилизованоме свету три лепа пројекта, од којих је сваки извесном страном заиста значајан, а сви су редиговани у духу скроз хришћанском, водећи рачуна о интересима верским, научним и друштвеним целога човечанства. Први пројекат, који је угледао света 1898. год., је од пуковника Љ. Узун-Мирковића, који је посвећен Краљу Александру. • Ја сам о њему говорио у својој расправи фаевИоп Аи са1епс1пег а 1а Гга <1и Х1Хе 81ес1е, штампаној у Букурешту код књижара 8о-

Видети о Никејској оддуди у листу Веззаг1опе, март-априд, 1900. (&зс. 45—46), чланак: II ЛесгеМ шсепо зи1Г ппШсагхопе «1е11а Равса е 8. Веопе Д СггапЗе: и у париској Ва (Ји1п2а1пе, од 1. Јануара 1901. г., расправу: В ! а№1и<1е 4е 1а Епзз1е Дапз 1а дчезШт Зп са1еп(1пег (оштампано и у засебну књигу).