Zvezda

380

3 В Е 3 Д А

од пролетње равнодневпце на обе полукугле землзине, када је Христос својом смрКу искуппо наше грехе (1е §тапс1 с1гате с1е 1а Еес!етриоп). На тај начип не бп се са свим раскинуло са толико вековним традицпјама. п продужило би се чувати. у новоме пасхалном правилу, симболизам тако драг хришћанској души, која гледа у буђељу природе које на нагиој полукуглп доноси пролеће, слику новога живота, коју је донела човечанству мученичка смрт Избавиоца наших грехова. И зато оптлте је познато, да би предлог по коме се Ускрс ставља у трећу недељу после равнодневице, одговарао много впше свима захтевима, па чак и црквеним. Чувени председник међународнога одбора мера и мерила, проф. ГбгзЈег, изнео је пројекат, по коме би се научно утврдила равнодневица, а према томе и недеља у коју би падао Ускрс, на основу сата јерусалимскога меридијана — племенита мисао ради које има право на захвалност целога хришћанства, — и који је пројекат врло лепо примљен у Русији. Ну, све су то питан>а детаља, појединости, п која морају чак изгледати прерана. При свршетку овога чланчића, ја полажем на то да констатујем, да и пројекат проф. Недељковића има такође историске вредности. То је, у колико је бар мени познато, први пројекат, који је формулисао један иравославни хришћанин х ) за измену правила, помоћу којих се одређује Ускрс, у племенитој намери да би се дошло до споразума у целоме хришћанству односно светковања Ускрса. У месецу априлу 1897. године професор V. Ебгз^ег бејаше се обратио, по савету једнога пријатеља, на кардинала Рамполу, изјављујући му смерно да би желео дознати, у сврси мира и пнтереса друштвеног, намере Ватикана односно ограничавања велике покретности Ускрса. Одговор се није дуго очекивао. „Ако се посматра предложена реформа, тако вели кардинал Рампола, само са гледишта и користи чисто друштвених, пројекат би, без сумње, заслуживао повољан пријем. Али и црква мора такође имати обзира, с традиционалнога верског гледишта, на свезу ускршње свечаности са тајнама смрти и васкрсења Спаситељева. „Међутим, ако би се успело, да се отклони ова опасност и да се потражи у опште релативна стабилност Ускрса, захваљујући једноме покрету јавнога мишл.ења, које би боље обавестио научнички

!) Знаменпти 1Ш1ег, дпректор Дорпатске опсерваторије, који је 1868. годипе изнео слпчан преддог, био је протестант.