Zvezda

СРБИЈА II КАЛЕНДАРСКО ПИТАЊЕ

379

ној полукугли земљиној, пошто наша пролетња равнодневица одговара тачно, на аустралској полукугли, јесењој равнодневици. Зато, примећује он, локални каракер правила, која се нарочито примењују, на земље које су „под лепим небом средиземнога мора", показује се на пример у празнику Цвети, које он становници наших поларних крајева могли само тако светковати, носсћи суве гранчице, које су набрали прошлога лета. „Зато ће нам нагаи Свети Оци, вели он, опростити, нарочито данас када хришћанство, за које су се они оорили и страдали, обухвата целу земљу, гато покушавамо да нађемо други датум за светковање празника Васкрсенпја, који би био подеснији овом данашњем, пространом и великом хришћанству." После овога знаменити директор београдске опсерваторије предлаже, да се светкује Ускрс у недељу, која долази после историскога датума страдања Искупиоца наших грехова. Због великих тешкоћа, које би изазвала ова тачка историске критике, проф. Недељковић, као правп научник, не усуђује се, као. што се могло у осталом очекивати, дасеизјасни: ко.ју би недељу требало изабрати и ограничава се да укаже само или другу недељу у првој полооини априла, или прву недељу у другој половини. И он завршује овим речима: „Ово просто решење задовољиће, исто тако, са многих гледишта, другатвене интересе, индустрије, трговине и т. д., које тек означујем." Нико и не сумња, да ако се ма кад озбиљно покрене питање у целоме хришћанству о изменп данашњих правила помоћу којих се одређује Ускрс, да ће се предлог проФ. Недељковића у толико пре сам наметнути у оцену што код хригаћана на Западу, то питање није ни најмање ново. Тај је предлог био предмет дискуспје још за време глигоријанске реформе, али је био напуштен из обзира, што се источне цркве држе Никејског паскалног закона. У ствари, тада су се базирали на .једној општој традицији по којој, било претварање Исуса Христа у човека (1псагпаИоп), било смрт Спаситељева, беху пали у исто време са пролетњом равнодневицом — за то су Благовестп утврђени 25. марта, римски датум равнодневице — и тако су дали пдеју да се стави Ускрс у недељу, која долази аосле 25. марта, која се сматра као историски датум Христова страдања. По томе се види, да је то овај исти пројекат, што констатујемо са задовољством. Ја бих додао само да је желети, да у место држати се једне полазне тачке историски несигурне, претпоставити ону недељу, која би се утврдила одстојањем, размаком,